A sad posloži zvezde padalice,
ispod djona lutalice,
zaveži u čvor
nedorečenu misao,
zakači za levi dzep stranputice
i nasmeši se u retrovizor.
Stani!
Na stazi ucveljenih pogleda
još samo po koji osmeh mahne.
Loše je doba
i kisela kiša će pasti
na pokidane krovove
zaledjenih rovova.
Ne osvrći se!
Jedan vratolomej
će očistiti puteve od pokislog lišća –
pustiti krvotočinu u mozak.
Pa kome kako bude –
krckanje komadića kostiju.
Stani!
Teške se misli
strmoglave svirepo
u slepoočnice.
Kojim putem pobeći?!
/Milena Ilić, Iz zbirke „Beg sa otirača na kojem piše dobrodošli“, Edicija Sirm, centar za kulturu Sirmiumart, 2022/
Ostavite odgovor