ZAGRLI TRENUTAK
Pre svitanja u sitnim satima
umorne oči pogledom slušaju,
zvuk straha na mojim vratima
dok srce čezne u svakom otkucaju.
Osmehom svog bola o tajni ćutim
u crnim mislima tiho padam,
tvrdoglavo stežem i ne želim da pustim
prošlost, kojoj se još uvek nadam.
Tugom u pesmi tvog traga
jedrim morem na talasima oluje,
kao dve skitnice bez kućnog praga
duša bez srca krvari i boluje.
U večnim suzama te skrivam
u meni, kao tajni kutak,
bez ljubavi čekam dok snivam
i grlim, naš prvi i zadnji trenutak.
Ostavite odgovor