Ружа

Уснио сам ружу.

 .

Својим ме је слатким дахом

подсетила на изгубљено детињство.

 .

Заборављени дани блистали су

у роси на њеним латицама.

Зароних.

 .

Двадесет два лета у њеном гласу.

Ослушнух.

 .

Изгледало је да ће на сунцу избледети;

тада се сетих Малог Принца.

 .

Пружих руку за њеним кореном,

али ми сува земља затражи воде.

 .

Пробудих се

и сакрих ружу под јастуком.