Уснио сам ружу.
.
Својим ме је слатким дахом
подсетила на изгубљено детињство.
.
Заборављени дани блистали су
у роси на њеним латицама.
Зароних.
.
Двадесет два лета у њеном гласу.
Ослушнух.
.
Изгледало је да ће на сунцу избледети;
тада се сетих Малог Принца.
.
Пружих руку за њеним кореном,
али ми сува земља затражи воде.
.
Пробудих се
и сакрих ружу под јастуком.










Ostavite odgovor