-Moja poznanica Marijeta živijela je negdije na kraju grada i pojavljivala se misteriozno cijelo ljeto u večernjim satima na kupalištu .Nije jela nije pila sa nama .Nije pogotovo ne daj Bože učestvovala u kasnim noćnim kupanjima .Bila je uvijek ozbiljna,mršava, blijedunjava ali razgovorna i vedrog duha naročito prema meni. Pitao sam je gdije radi ?Rekla je da radi u jednoj čudnovatoj biblioteci koja počinje sa radom u ponoć i to je bio razlog zašto u ta doba uvijek odlazi .Svi smo je voljeli i prihvatali .Svaki put smo tražili nešto više od nje da ostane duže ,da priča više o sebi ,da je dodirujemo i ljubimo (kao ja).Uvijek je tiho i nasmijano to odbijala .Ali uvijek se vraćala svaku veče .Rekao sam joj da imam nekih knjiga i da volim čitati knjige o šašavim ljudima koji se redovno izgube i pronalaze .Nasmijala se !Rekla mi je da u njenoj biblioteci gdije radi ima različitih knjiga a da ona voli čitati priču o čovijeku koji je živio davno u doba bolesti kuge .Te kako je bio siromašni podstanar te otkrio svoj dar za slikarstvo .Jednu veče je slučajno na tavanu tek umrlog susijeda pronašao slikarske alate i rekvizite .Kada je bolest se povukla i nestala iz naroda .Svoje a vijerovatno i tudje slike je iznio na gradski trg gdije se narod skupljao u gomilama .Nije uspijevao prodati slike ali ih je na kraju poklonio nekom crkvenom čovijeku koji ga je zaposlio u gradskoj luci na pristojno radno mijesto .Nije morao ići na selo ili u šumu raditi samo za obrok .Uvijek nezadovoljnim seoskim posijednicima .
– Marijeti sam ispričao priču koju sam čitao o mornaru Rangaru.Koji se našao na ostrvu sa blagom ,kojeg je čuvao strašni zmaj Hogar .Zmaj je pobio sve druge mornare osim njega .Zmaj je Rangaru rekao da njega neće ubiti ako mu obeća da će još brodova dovesti na ostrvo kod njega .Tako da ih sve pojede i zovne druge zmajeve na gozbu .Jer u poslednje vrijeme drugi zmajevi Hogara izbijegavaju i to ga čini tužnim.Rangar mu je čvrsto obećao to učiniti ako mu dozvoli da ode te da će mu biti lakše ako mu dadne malo zlata i da ga popne na svoja ladja i odnese do prvog ostrva sa svetionikom.Što je strašni zmaj Hogar i učinio .Rangar se ukrcao na prvu galiju koja je naišla .Svojim novim saputnicima ispričao da su neki divljaci napali njegovu prvu posadu i brod .Te da su osim njega sve druge poubijali .Kada je došao u svoj grad ispovijedio je isto i svome vladaru .Kojem je rekao da se boji mora brodova putovanja .Te da je najbolje da ga milostivi vladar pusti da ode na planinu čuvati ovce i koze .Što je vladar i učinio .Rangar se naselio u jednoj kolibi sa svojom starom dijevojkom .Budile su ga meketanja koza i blejanje jarića ,strašno se bojao gromova primijetila je njegova žena .Mnogo ,mnogo godina poslije čula se priča kako su mornari na nekim dalekim morima umorili nekoga zmaja tek nakon što im je čak dvije galije iz flote sve sa posadom uništio .Rangar je bio sa svojom suprugom u gradu na pijaci ispred radnje kovača .Kada je čuo priču .Ženu je brzo uzeo za ruku i rekao hajdemo .Poslije se smirio kupio joj novu haljinu i odveo na kolače .
-Marijeta mi je rekla da je čula tu priču te da bih me voljela ugostiti u svojoj biblioteci .Rekao sam joj rado .Takodje mi je rekla da vlasnica biblioteke gospodja Mantelan već dugo govori o odlasku u Egipat .Ali da već sutra sa svojom ćerkom Negrasangre otići konačno .Tako da ja mogu doći .Jer inače Marijeta , živi pod strogim pravilima tete Mantelan .Marijeta radi u biblioteci od ponoći do zore .Obvezna je prodavati i izdavati knjige svima koji dodju .Knjige nesmije izdavati i prodavati gospodi bez šešira i gospodjama bez ljubičastih marama na glavama . Takodje mora svako jutro iz vrta da vadi šargarepe (bijele i crvene) da udavi jedno pile u kokošinjcu i da nabere dijeteline za tetine ljubimce i pokoji orah .Papagaj Gustav je volio orahe i dijetelinu,Zec Karlos je volio naravno šargarepu a udavljeno pile je bilo za lisicu Elizu .To su bile ukratko obaveze Marijetine .Marijeta je mogla da spava dakle od rane zore u jutro do ponoći .Nije smijela ni kod koga ići a smijela je prošetati i nije joj niko smio doći .Ali će mo ovaj put prekršiti tu zapovijed jer smo željeli čitati .A ona niti ja baš nemamo s kim čitati u poslednje vrijeme .Jer čitanje se može i u dvoje i u troje kao i sve ostale vredne stvari .Poslednja dijevojka s kojom sam čitao u dvoje .Jedan dan je otišla pravila sebi previše čaja od pelina .Otišla da čita sa nekim drugim osobama .Poručivši meni u pismu koje nije bilo naparfemisano kao prijašnja kada negde ode “da sam dosadan da se zanosim i da sam mnogo zelen”.Marijeta je došla na kupalište u svoja uobičajena doba rekla mi je da će mo morati nešto ranije k njoj .Jer večeras Mestofilis pisac i predstavnik štamparije navraća da donese neke knjige .Jako čudan tip rekla je Marijeta u pratnji nekog mačka koga se lisica Eliza boji i poštuje inače je stalno ohola i drska .Marijetu sam uzeo za ruku i rekao hajmo .Išli smo uporedu i stalno sam zastajkivao i ljubio je u obraz .Prošli smo putem moje stare škole iza kipova orunulih i napuštenih isti su još od vremena kada sam bio mali .Prošli smo staru ulicu kaldrmu staroga grada .Marijeta je htijela nastaviti uz brdo .Medjutim ja sam je uzeo za ruku i poveo niz sokak .Rekavši joj !Ovdije sam nekada prolazio i išao u školu .Iako nisam znao gdije je tačno biblioteka .Znao sam da Marijeta želi na kraj naselja .Uskoro mi je pokazala jednu staru očuvanu kuću na osami .Pored nje groblje a biblioteka je zapravo bila dvorišna kućica ispred koje je gorio fenjer zeleni.
Stigavši u biblioteku počeo sam da ljubim Marijetu ona se nasmijala .Zatim je rekla donijeti ću čaj .Sijeo sam čekajući , gledao sam u knjige. Prva polica je bila sa malim knjigama iza nje velika polica sa vekim knjigama .Korice knjiga su bile crvene i plave boje .Marijeta se uskoro pojavila sa čajnikom koji je bio bijele boje porulanskog materijala ukrašen “Hazardskim Slovima” .Nasula mi je čaj želio sam još da je ljubim pa smo počeli ljubiti se i grliti .
-Odijednom zatrepta fenjer .Začuše se kopite konja Marijeta skoči i reče Mestofilis .Otvorila je vrata ,kočija se parkirala .Iz kočije prvo je izašao mačak sa kožnim prslučićem iza njega Mestofilis sa crnim šeširom od cilindra , madjiomičarskim sakom do zemlje ,bijelom košuljom i sa šarenom mašnom iz veoma jezivoga širokoga smijeha sjevnuo mu je zlatni zub .Pogledao je u noćno nebo i rekao pun mijesec …ah pun mijesec.Zatim je pogledao u nas dvoje i rekao tu ste vas dvoje znači .Čitate ha?Vidi Marijeta da ti kažem moraš paziti na ovoga dečka on osim što čita on i piše .Prošle godine je pisao o nekim drugim ženama i njihovim pokidanim haljinama .Nemoj da mu vijeruješ puno naročito kada piše ili kada je sa drugim ženama .Mestofilis se baš nasmijao .Marijeta je rekla sijedite -ja nisam žena od haljina ali jesam od čitanja .Mestofilis je izvukao štap crn i kratak. Zatim otišao niz biblijoteku .Marijeta me pogledala blago i slegnula ramenima .Ja ne znam u tom trenutku niti šta sam mislio niti kako sam izgledao ?Mestofilis se vratio i sjeo .Rekao je lijepo sve tako neka ide .Da se ljudi pronalaze u mraku , neka se čitaju smouki pisci i neka se ljube mistčni i romantični. Zatim je dodao Marijeti , gazdarica će ti tek na jesen doći .Ne brini !Ima više stvari da objasni tamo otkada je zadnji puta bila .A ti momče ?Rekoh mu ja ništa ?Kako ništa cijela je pomama otkada si pobijegao sa posla .Otkada čitaš i potajno pišeš,zalaziš u mijesta i pod suknje. Zanijemio sam !Vidite Vas dvoje nastavio je ti nemaš posao niti bi kome nedostajao a ti mala pogotovo ovoj staroj viještici nećeš nikada naraditi .Sutra idem u Pariz , jedan pisac treba čitaoce .Mogao bih Vas dvoje da povedem u Pariz na rijeci Sijeni .Nisam ništa odgovorio Marijeta je bila očarana .
Rekao sam mu ne znam francuski jezik .Ne mogu da idem dovoljno imam ovdije da čitam .Rekao mi je mnogi ne znaju jezike ali pričaju i pišu .Marijeta ga je pitala hoće li teta Mantelan biti strašno ljuta on je joj je odgovorio ne brini ,ništa što bi trebalo da brineš .Njena ćerka ona će biti isprošena i ostavljena. Ona će za ovim stolom cijelu sledeću zimu tugovati .Na proljeće će neke druge uništavati .Ti samo ideš samnom još noćas kao i ovaj dečko , pogledao je prema meni ali ne u oči direktno. Zatim me je Marijeta pogledala direktno i blago,dražesno kako najviše kod nje volim rekla je hajdemo Paolo ,Pariz Sijena ja i ti .Rekao sam joj ne znam francuskoga jezika a i ovdije ima sasvim dovoljno za čitati .Gluposti !Nastavi Mestofilis Markiz De Sad nikada nije znao francuski a danas da ga vidite shvatili bi ste da je svoje ludilo prodavao bolje nego mnogi svoju genijalnost .U Parizu sve može!
Ne rekao sam !Marijeta hajdemo rekoh .Idemo do plaže čekaju nas tamo. Marijeta je skočila, ne ja ne idem nikuda !Što ću ja na plaži kod onih malogradjanskih degenerika punih prizemnosti i balegarskig mentaliteta dahtanja za nagim tijelima i piću ,raznim glupim pričama ti tamo pripadaš .Osim ako konačno ne sazreš da ideš za Pariz noćas samnom.
Rekoh -Ne!
Mestofilis, mali bez potrebe zezaš !
Mestofilisov mačak oko moje noge se okomota pogleda me i mijaknu pa se zlosutni nasmija .
Ja:Ne želim ići sa čudacima nikada i nigdije !
Mestofilis:Zato treba ovakve dovesti u situaciju da pričaju a ne slušaju da pišu a ne čitaju …I da se vole a rastaju .
-Zatim se čula neka čudna muzika kao iz one pijesme što sam kasnije čuo “Hotel California” The Egelse.Marijeta je Mestofilisa uhvatila za ruke zaplesali su ja sam umoran sijeo za stol .To je bilo poslednje čega se sijećam .Kada sam se probudio lice mi je bilo puno znojnih kaplji .Sjedio sam za stolom neke devastirane kuće .Izašao sam napolje zaraslo dvorište napuštena kuća .Brzo sam izleteo na ulicu .U glavi mi je svašta se miješalo bio sam dobro ustvari bio sam najbolje moguće dobro .To jutro završilo je ljeto nadvili su se oblaci i hladna kiša mi je prijala kući sam došao mokar i tih .Majka me čačkala danima jednom sam se proderao “ništa mi nije “ poslije me nije dirala .Dugo jako dugo nisam čitao niti pisao .Moj najbolji prijatelj vozi motor član je kluba nekih vozača motora .Izgledaju opako i strašno svi su super ljudi za pomoć i dobro se zezati družiti.Slušao sam njihove beskrajno zanimljive priče .Često se znala čuti ona pijesma “Hotel California”.Ispričao sam svom prijatelju šta se dogodilo tu noć sa Marijetom i Mestofilisom .Rekao mi je šta je bilo prošlo je ?Rekao mi je da se manim sumnjivih žena noći i samoće .Te da je dobro što ne čitam više .Takodje mi je napomenuo da ne pričam o tome svakome zapravo nikome više .Te da ga češće posijećujem i da se zabavljam .Nisam ga poslušao samo u jednom opet sam čitao .Našao sam neke knjige koje pominju Mestofilisa za Marijetu nisam više nikada čuo. Nadam se da više nikada i neću !Sreo sam jednog učitelja on mi je sam pričao o Mestofilisu .Rekao je njega se nikada nemoj bojati i nemoj nikada sa njim više ni razgovarati .Moj učitelj ga odlično pozna .Dosta sam se oslobodio i ja uz učitelja .Tako da upravo pišem tako da se zna…
Damir Maksić 13.02.2026 godine
Ostavite odgovor