Ponekad sumnjam da smo se uopšte i sreli.
U to vreme, tvoje reči su zvučale jasno kao naši koraci ulicom kojom smo šetali.
Nisam ni bila svesna da si tada ivičnjake, prodavnice, ulična svetla, to parče neba… sve si provlačio kroz metamorfozu. Obeležio si svaki ugao šarmantne, uske ulice koju sam toliko volela.
Nekada sam putovala kroz vreme samo gledajući njene prelepo zakrivljene fasade i terase prepune šarenih muškatli.
Sada sve što vidim jeste kako kliziš njenim izlizanim trotoarom.
Nemam ništa što bi potvrdilo da smo bili tamo.
Osim što…
bih volela da tvoje reči nisu samo zvučale istinito.
Osim što…
bih volela kada ne bih izbegavala šarmantnu, usku ulicu sa šarenim muškatlama.
Ostavite odgovor