Mama mi je radila na lepom radnom mestu i ponekad dobijala prelepe bombonjere. Sve je to cuvala u trecoj fioci regala – gde brat i ja ni slucajno nismo smeli da pipnemo. Jao, sad da kazem deci „ne pipaj“ haha, sve bi zvucalo smesno.
Ali ja, kao pravi bandit, resim: otvoricu jeee! Brat drhti pored mene, ruke mu se tresu. Operacija pocinje – prvo moram da skinem celofan, pazeci da se ne pocepa, zatim da izvadim bombone, a posle toga sve lepo vratim u fioku da majka nista ne primeti.
Kroz sve to brat samo gleda, mrmlja i drhti, a ja radim svoj posao profesionalno. Ta bombonjera sa dve unutra kockice cokolade ide u krug, iz ruke u ruku, dok pazim da sve ostane netaknuto. Na kraju, dve cokoladice ostaju na mestu, celofan nepocepan, a mi se smejemo i disemo olaksano.
Tada smo znali: mala avantura moze biti epska. Svaka sitnica, pa cak i jedna bombonjera, postaje prava drama kada si klinac i kada si pravi bandit .
Ostavite odgovor