Maksimir

Decembar u Zagrebu

9 sati ujutro

Hladno je kao u paklu

On me pita da idemo u Maksimir

Jedva smo uhvatili jebeni tramvaj broj 4

Bacila sam cigaru u dvorište klinike za traumatologiju

Tamo valjda niko ne umire zbog pušenja

Izgledamo kao parodija na ljude u crnom

Ili kao da jedno od nas vodi ovo drugo

Da ga ubije i okači na obelisk

Ko kožni kaput na ofinger

Vjerovatno on izgleda kao ubica

S obzirom na to da se ja tresem

Od hladnoće

Prvi put u životu vidim kineske patke

I pitam se otkud jebote one ovdje

A otkud i ja ovdje

U daljini je roda

I ne znam je li to u daljini mog mozga

Ili daljini tog parka

Daljini života

Ne znam da li mi se samo čini

Pošto toliko volim rode

Možda mi se i ti negdje učiniš

Pošto toliko volim tebe

 I hoćeš

Vidim te pored obeliska 

Drugi čovjek si u crnom

Gledaš me naizgled preplašenu

Srnu u crnom

Gledaš njega koji će me naizgled streljati

Ja ti kažem

Ne brini dragi

Ovo mi je brat

A ovaj crni kaput nije za decembar

I nije za Zagreb

Nije ni za traumatologiju

Nije ni za šta

Kao ti i ja