I cudno je koliko jedan obican dan moze da bude tezi samo zato sto nisi prosao pored mene. Uhvatila sam sebe kako nesvesno podizem pogled, kao da ocekujem da ces se pojaviti niotkuda. Kao da ce sve biti lakse samo ako te na trenutak ugledam.
Niko ne zna da sam te trazila pogledom. Niko ne zna da mi je falilo i ono kratko „cao“ u prolazu. Dan je bio isti kao i svaki drugi, a opet nekako prazniji.
Naviknes se na necije prisustvo, pa makar i iz daljine. Na to da znas da je tu. A kad ga nema, ostane neka tisina koja se ne cuje, ali se oseti.
Danas te nisam videla.
I mozda je to sitnica.
Ali meni je znacilo vise nego sto bih ikad priznala naglas
“ neka mi Bog oprosti “
Ostavite odgovor