Ja se pitam, razmisljam i ne znam kako da saznam da li mislis na mene.
Danas te nisam videla i bas zato mi fali onaj jedan trenutak koji bi mi mozda sve rekao.
Da sam te danas srela, mozda bih u tvom pogledu pronasla odgovor.
Mozda bi mi jedan osmeh, jedan zadrzan pogled, rekao vise nego hiljadu reci.
Mozda bi mi dao neki mali, tihi signal da nisam samo ja ta koja misli previse.
Ovako ostajem sa pitanjima.
Da li ti se nekad desi da zastanes i pomislis na mene?
Da li ti moje ime prodje kroz misli onda kada to najmanje ocekujes?
Ne trazim velike gestove.
Samo jedan znak.
Jednu sitnicu po kojoj bih znala da postojim i u tvom svetu, ne samo u svom.
Da sam te danas videla, mozda bih to osetila.
Mozda bih po nacinu na koji mi prilazis znala da ima nesto vise.
Mozda bi mi srce bilo mirnije.
Zato, ako mislis na mene, makar ponekad…
daj mi neki mali signal.
Onako nenametljivo, ali dovoljno jasno da vise ne moram da nagadjam.
U danu koji je i bez toga bio tezak, meni je falio jos i taj jedan pogled.
Jer ja stojim na ivici svojih misli kao na obali, i cekam da se u daljini pojavi makar talas koji nosi tvoje ime.
Ostavite odgovor