Sećanja

SEĆANJA

Bila si mala

kad su rekli da bez vakcina

nema vrtića

a još se nisi rodila

kad su rekli da treba da te pobacim

Bila si mala

kad su nas zatvarali

kao stoku u tor

i ljuta što nisi veverica

pa da jurcaš po četinarima

-Neću masku za koronu! – vikala bi

Bila si mala

kad smo se pakovale

i bežale kod babe

od uzročnika svih nezasluženih patnji

Čovek bez oslonca

je kao šerpa bez poklopca –

uvek brišeš za njim iskipelo mleko

Bila si mala

da bi razumela

da ne postoje odluke

koje nisu konačne

Bila si mala

kad smo se grlile noćima

naizmenično ste jecale

zbog reči koje su vam razarale srca

Muškarci to često čine

zbog veličine u koju ostaju zamišljeni

Bila si mala

kad su lekari dežurali

pored tunela

Ako se uruši

pomogli bi da se popune izveštaji

o konstatovanju smrti –

potom su mnogi odbili poslušnost

Bila si mala

kad je mama prelazila

na stotine kilometara

za jedan korak slobode

Kad si tražila da ti obećam

kolekciju bedževa –

sestra je želela pištaljke

Zato ih nikom drugom ne poklanjam

neka stoje kao opomena

za nove generacije

Bila si mala

kad je seka rekla

– Ovaj zli čika je jako ružan

je l’ zato cepaju bilborde?

Slatko smo se smejale

Zli ljudi se rađaju

ne postaju to dok odrastaju

(tek sad mogu

da odogovorim učeniku

na to pitanje)

Bila si jako mala

u moru gnusnih laži

spirale smo sve što nas tišti

tihim suzama

Upletena u moju kosu

vukla si mi ušne resice

jer ti je to ukivalo spokoj

Nisam se branila

Bila si mala

kad sam ti nedostajala

Govorila bi:

-Idi, mama, ja sam već ponosna na tebe! – i – Mama, nemoj da se javiš, molim te! – kad zazvoni telefon po stoti put

Bila si mala

kad su ministri bili

lopovi, pedofili i ubice

Skakala si po kući i pevala

-Ko ne skače…! –

Sestra te je pratila u takt

Bila si tako mala

a shvatala si

da se sloboda ne dobija već osvaja

da laž ne može da obuče odelo istine

Bila si mala

kad si ćutala 16 minuta

za poginule

ponekad bi vodila seku na kokice

da nestrpljenje ne slomi tišinu

Često si sa tatom putovala vozom

od Temerina do Novog Sada

držeći sestru za ruke

Bila si mala

kao Sara iz Kovilja

na pogrešnom mestu

u pogrešno vreme –

stradala je zbog nečije alavosti

Vas je sačuvao Bog, anđeo čuvar

sudbina, đavo bi ga znao

a ja više nikom ne verujem

pa vas čuvam kako umem

Pišem transparente

pištim u pištaljke

pričam o nepravdi

pevam Cecinu „Kukavicu“

odmah posle Goblina

Bila si mala

kad sam noću ostajala budna

tražeći izlaz iz lavirinta

Sve smo trikove ispucali –

ostalo je živo meso

Bila si mala

da bi razumela

veličinu moje smirenosti

da ne vrištim u nebo, sunce

i sve ostalo što mi je nedostižno

Bila si tako velika

u mojim očima!

Još samo da je zbilja prošlost

pa da je ne živim

već da je se sećam