Samo zamisli

Zamisli da se nikada nismo sreli ja i ti.

Ili da smo se sreli malo ranije.

Ko zna, možda bismo tada shvatili

da je ipak bolje da se mimoiđemo.

Klimnemo glavama kao da smo

dva stara i dobra prijatelja

koji se opraštaju i ide svako svojim putem.

I niko ništa ne zamjeri ovom drugom.

I oboje znamo da je svako radio

i dao najbolje od sebe što je znao i mislio.

Bilo bi manje univerzumskih potresa svakako.

Bili bismo nas dvoje nigdje i nikako.

Ali univerzum je nastao od velikog praska

I zemljotrese u prirodi izazivaju sudari

dvaju tektonskih ploča.

Nekad, kad se sudare dvije tektonske ploče

mogu nastati ostrva ili planine.

Šta je nastalo od nas dvoje?

Šta god da je, nije teže nego ovo nedostajanje.

A sve bi bilo lakše da smo ovo samo izmislili.

Zamišljam, nekad i negdje, ja i ti.

Zatvaram oči.

Vidiš li me?

Ako ne, i ti samo zamisli.