Kad se misli mi okuraže
I napuste skriveni kutak
Krenuće da potraže
Dragi kamen il’ belutak
Sve što ima zrake žive
I glase tihe, jakih struna
Blaž duše i gorč koprive
Prah zemlje palih kruna
Ukus tla grimiznog od smrti
S korenjem stabla od postanja
Beznađe dolova koraka sakatih
Vrhove bolova mraka neznanja
Skupiću sve u ove moje šake
I predati ih moru ili ponoru
Il’ nebu im popeti na oblake
Da čuje plač, strah i pokoru
Da grešnih dela primi pokaj
Milosnim pogledom očinskim
Iz ustiju gladnih istrgne vapaj
Na’rani ih hlebom nebeskim
Da satre tamu što noć nije
Najavi zvonom zlatne zore
Melem – seme pospe da zrije
Iz rana majčine svrdnute kore
Da novih reči plodovi zamirišu
Sokova iskri bivsta duha i čula
Stabla godovi sami sebe izbrišu
Izrone gradovi i Vavilonska kula
Da slože se u spektar glasa i zvuka
Protiv zala kužnih rasa iz bezdana
Mačem od sunca bosti ih do arlauka
Da im sudi vojska pravde, zvezdana
Samo još da skupim hrabrosti za svet
Što leži mi na ramenima dugih vekova
Da ispevam molitvu novu, novi zavet…
Da iskujem eksere iz rana ovih okova…
Ivana Maj
2.mart 2026.godine
u Beogradu
Ostavite odgovor