Milosedni anđeo
Misli mi kopljem razara,
sećanje na dečiju igru:
ruka oblikujući stvara
čigru od šarenog plastelina.
Prstima pokuša da zavrti.
Uporno kreće bezbroj puta,
vrti, vrti…, al’ vrh se tupi.
I čigra ostaje izvrnuta.
Čuje se huk vojnih aviona.
Negde zavijaju sirene.
U sobi, u kojoj svira kancona,
tanane ruke ne odustaju.
Ista svečana kancona,
Sasvim tiho ispunjava,
Kabine ‘talijanskih aviona.
Kroje nebo, igraju se.
Udar! Prasak!
Dim i Prašina.
Stisak ruke!
Ruševina… Tišina.
Samo se šarena čigra,
tupog vrha, izdiže iz kraha.
Ipak se vrti,i mami osmeh
dečijih usana, bez daha.
Anđeo milosrđa
Misli mi trnjem razara
sećanje na dečiju igru:
ruka oblikujući stvara
čigru od šarenog plastelina.
Prstima pokuša da zavrti.
Uporno kreće bezbroj puta,
vrti, vrti…, al’ vrh se tupi.
I čigra ostaje izvrnuta.
Čuje se huk vojnih aviona.
Negde zavijaju sirene.
U sobi, u kojoj svira kancona,
tanane ruke ne odustaju.
Ista svečana kancona,
Sasvim tiho ispunjava,
Kabine ‘talijanskih aviona.
Kroje nebo, igraju se.
Udar! Prasak!
Dim i Prašina.
Stisak ruke!
Ruševina… Tišina.
Samo se šarena čigra
tupog vrha, izdiže iz kraha.
Ipak se vrti i mami osmeh,
koji još raste u opnama straha.
Ostavite odgovor