Čekanje

03.07.2014

Još uvek kad ponekad zatvorim oči

vidim te jasno.

I vidim moju ruku u tvojoj ruci.

I vidim nas.

I opet se pitam zašto sam te srela

kad nije trebalo tako.

Imala sam te samo jednom

i želim te opet.

Sa tobom sam shvatila da je sve moguće

i da ne postoji granica

između neba i zemlje.

Molim te sačekaj me, makar još jednom.

Obećavam da će biti lepše. Ovaj put.

Zbog tebe gutam knedle i imam onaj osećaj u stomaku.

Znaš kad nekog želiš, a ne možeš da ga imaš?

Jer sudbina nas je sprečila.

I daljina…ta prokleta daljina.

Brojim kilometre do tebe.

I zvezde. Ima ih tako mnogo.

Ali ja ću ih preći jer granice ne postoje.

Samo budi tu.

Ako me samo jednom pogledaš

svojim velikim bademastim očima,

u meni će se sve ugasiti.

I znaću da je iz nekog svemirskog razloga

sve ovo čekanje vredelo.