#nadanje#nedostajanje#samoća#tuga#očekivanje#ljubav#nemoć
I danas stojim na uglu.
Bandera umorno škilji.
Rasipa slabašnu svetlost kljucajući.
Oronule kuće
naslonjene jedna na drugu
s mukom ostaju budne.
Zajedno osluškujemo zvuke koraka
očekujući onaj poznati…tvoj…
I zvezde već lagano odustaju.
Spustile se na bele oblake,
legle kao na jastuke.
Gledaju me i čekaju.
A znaju…
One znaju.
Svojim pronicljivim očima
opisale su ko zna koji već
krug oko sunca…
Znaju, a ipak s čežnjom čekaju
momka sa crvenom ružom
i oćutanim pokajanjem.
Dok nametljivo mirišu razuzdane lipe
a leto galopom ka svom vrhuncu hita,
ja kao hipnotisana stojim…
Sama, slomljena, očajna, a ponosita.
Ostavite odgovor