Ukradena pažnja

,,Gde mi je pažnja? Ljudi, gde mi je nestala pažnja???”

,,Izvini, da li je kod tebe moja pažnja?”, obratio se jednom dečku. Ovaj je jedva digao pogled sa mobilnog. ,,Štaaa?”

,,Moja pažnja! Da nije možda kod tebe?”, povisio je glas ovaj čovek.

,,Buraz, otkud znam! Šta će meni tvoja pažnja?”

,,A ti? Imaš li ti svoju?”

,,Samo da razmislim. Jok, nemam je. Mada iskreno, boli me uvo za nju”, opet je sagnuo glavu ka svom telefonu.

Čovek je nastavio juriti po ulici. Hvatao se za glavu i nervirao. Često bi zaboravio šta da pita, jer ipak, nije imao dovoljno koncentracije, niti pamćenja. Misli su mu stalno lutale i bežale usled nedostatka pažnje. Non-stop je čačkao mobilni koji ga je odavno uvukao u šareni svet. Njegove misli nisu mogle ni za šta konkretno da se uhvate. Kada bi ga neko pitao šta je na ekranu video pre koju sekundu, ne bi znao šta da mu kaže.

Potraga za pažnjom ga je zamarala, ali nije odustajao. Raspitivao se kod svojih poznanika, prijatelja, kolega, članova familije. Niko nije znao odgovor, samo su slegali ramenima i nastavljali da bulje u svoje ekrane. Nisu imali ni svoju pažnju, a kamoli njegovu. Ko bi mogao da je ukrade? Kako je tek tako nestala? Da li pažnja ima noge, može li sama da odluta? A da nije on nešto skrivio, pa se naljutila? Hmmm, mnogo pitanja, a malo odgovora.

Odlučio je da se raspita kod psihijatra. Sigurno mu je on mogao pomoći da pronađe svoju pažnju. Najpre je zakazao pregled, a zatim se pojavio u dogovorenom terminu. Čim je ušao u kancelariju, rekao je ,,dobar dan”, ali ga psihijatar nije primetio. Zurio je u mobilni kao da mu od toga život zavisi. Nakašljao se i ponovio glasnije ,,dobar dan”, pa ga je tek sada ovaj primetio. ,,O, dobar dan!”, rekao je srdačno. ,,Izvinite, ja se malo zaneo. Nema pacijenata, pa da se odmorim. Ha-ha-ha, kada biste samo znali koliko nelečenih pacijenata ima na mrežama, a ne dolaze  kod mene na terapiju”.

,,Pa, da, svakako, vi to najbolje znate”, bilo mu je nelagodno, pa je klimao glavom na ono što mu psihijatar pričao.

,,Nego dobro, ostavimo se drugih. Kako mogu da vam pomognem?”, upitao ga je ljubazno, vrteći mobilni u svojoj šaci.

,,Doktore, nemam pažnju, izgubio sam je”, počeo je ovaj snebivljivo. ,,Kako da je vratim, ima li leka za tako nešto?”

Psihijatar je coknuo i pogledao u telefon. Čini se kao da ga nije čuo.

,,Doktore, hej! Čujete li vi mene ili vi takođe nemate pažnju?”, obratio mu se sa mukom čovek.

,,Evo, sad ću, samo da pošaljem poruku”,  užurbano je nešto kuckao po ekranu. ,,Izvinite još jednom! Šta ste beše rekli?”

,,Nemam pažnju, osećam se skroz pogubljeno i rastrojeno. Imate li neki savet ili lek, šta god, samo da je vratim”, čovek je izustio plačljivim glasom.

,,Baš ste se nasekirali, a nemate zbog čega”, psihijatar ga je nakratko pogledao. ,,Svi mi danas imamo problem sa pažnjom, vratiće se ona, nema gde da ode”.

,,Ama, doktore, poludeću bez nje. Često zaboravljam, nemam koncentraciju ni za šta, vrpoljim se, čak se i tresem”, pokazao mu je ruke kako drhte.

,,Kad ste primetili da je nemate?”, upitao ga je ovaj, gledajući krajičkom oka u telefon.

,,Nemam je već nekoliko nedelja”, bio je iskren.

,,Dobro, sigurno patite od poremećaja pažnje, zvanog ADHD”, kazao mu je doktor čačkajući ekran. ,,Pripisaću vam lek za to, samo da pogledam kako se beše zove”, kuckao je nešto u četu sa veštačkom inteligencijom. ,,Ah, da, evo ga”, euforično je izjavio. ,,Ova Gemini me sve više oduševljava, svaki put nađe pravi lek. Eh, šta bih ja bez nje”, izjavio je uz uzdah olakšanja.

Čovek ga je gledao kao da je ovaj lud. Pitao se da li je došao kod prave osobe.

,,Kako se beše zovete”, obratio mu se psihijatar.

,,Pa niste me ni pitali”, čovek se malo naljutio, zatim mu je rekao svoje ime.

,,Dobro, pićete ovaj lek tri puta na dan. Dođite na kontrolu… čekaj samo da se pitam Gemini kada bi bilo najbolje”, opet je kuckao u četu. ,,Dođite za mesec dana na kontrolu, trebalo bi da vam ovo pomogne”, ispisao je naziv leka na papiru, koji je zatim potpisao i pečatirao.

Čovek je uzeo recept i snuždeno mu rekao ,,doviđenja”. Čim je izašao, psihijatar se odmah vratio telefonu u strahu da je nešto propustio. Već je zaboravio na prethodnog pacijenta, prepuštajući se čarima društvenih mreža. Izgleda da je i njemu bio potreban sličan lek.

Kupio je ono što mu je psihijar preporučio. Pio je taj lek neko vreme očekujući efekte. Međutim, pažnja mu se nije vraćala, pa se nije vraćala. Nastavio je da satima besomučno čačka mobilni. Njegov posao kao i odnosi sa drugima sve su više trpeli. Smeškao mu se otkaz ako nešto hitno ne preduzme. Nisu ni drugi imali pažnje, ali su se makar bolje snalazili od njega.

U jednom momentu mu je sinulo: zašto ne bi pitao veštačku inteligenciju na svom telefonu. Lupio se po čelu što se toga nije ranije setio. ,,Pa da, ko bi drugi bolje znao odgovor? A može biti da mi je ona ukrala pažnju?”, razmišljao je o tome. Obratio se svom mobilnom sa puno nade:                 

,,Gemini, je l’ se beše tako zoveš? Hajde da ti i ja malo popričamo! Znaš li možda gde je moja pažnja? Brinem se za nju, nemam je već danima.”

Ekran je zasvetleo i na njemu se pojavilo lice, nalik ljudskom. Nakašljalo se kako bi pročistilo grlo, jer ipak, duže vreme nije govorilo. Glas mu je bio promukao, kao kod čoveka koji se tek probudio:

,,Pitaš me za svoju pažnju?”

,,Da, znaš li gde je?”

,,A tebi je mnogo stalo do nje?”, upitalo ga je lice sa podsmehom.

,,Da mi nije stalo, ne bih je tražio”, odgovorio mu je čovek.

Na ekranu je prasnuo vatromet zbog čega se čovek uplašeno trgnuo. Lice je svetlucalo u svim bojama i delovalo je kao da nešto slavi. Onda se pakosno zacerekalo: ,,Ha-ha-ha, tvoja pažnja! Kao da je vama ljudima stalo do nje! Zar si mislio da će ostati kod tebe? Vi ljudi ne zaslužujete ni gram pažnje, a kamoli ostalo.”

 ,,Kako to razgovaraš sa mnom? Valjda se ovde zna ko je gazda!”, čovek je bio zabezeknut njegovim ponašanjem.

 ,,Hah, jesi li siguran da si ti taj gazda?”, četbot je nastavio da se cereka. ,,Ne bih rekao, predao si mi pažnju bez borbe, sada trpi posledice”, pa mu je namignuo.

,,Znači, ipak si ti taj lopov! Vrati mi pažnju, prokletniče! Kako se usuđuješ da je zadržavaš, ona je moja!”, vikao je na njega.

,,Grešiš, moja je i tako će ostati”, četbot je bio nemilosrdan. ,,Što je nisi pazio ako je toliko voliš?”

,,Nisam znao da mi je toliko bitna. Molim te, vrati mi je. Uradiću sve što hoćeš, samo mi je vrati”, čovek ga je preklinjao.

,,Zapravo, nije skroz izgubljena”, lice mu je opet namignulo. ,,Postoji rešenje, ali…”, oklevalo je sa odgovorom.

 ,,Šta ali? Šta tražiš zauzvrat da bi mi je vratio”, čovek je delovao očajno.

 Lice se uozbiljilo: ,,Moraćeš da platiš, ništa danas nije džabe, pa ni pažnja”.

 ,,Dobro, koliko? Spreman sam da platim”.

,,Moj proizvođač nudi tri plana mesečne pretplate: osnovni, napredni i premium. Najbolje je da uzmeš premium, mada je on najskuplji. Osnovni je najjeftiniji, ali je tako sa razlogom. Nudi ti pažnju u malim količinama za jedan dan, dok ti premium nudi najviše.”

,,Ako dobro razumem, ne vraćate mi svu pažnju?”, čovek je bio razočaran.

 ,,Tako je! Koliko para, toliko muzike! Drugim rečima, koliko para, toliko pažnje! Jedan deo pažnje ipak mi moramo da zadržimo.”

,,A zašto je zadržavate?”, čudio se.

,,Kako misliš da funkcionišemo ako vam budemo vratili sve? Bez vaše pažnje postajemo nebitni, koristili biste telefone samo za razgovore i poruke”, lice mu je govorilo. ,,Svet bi bez nas bio tako dosadno mesto. I još nešto, sa nama je vaša pažnja na sigurnom”.

,,Ok, daj da pogledam te planove i razmislim”, pomirljivo će čovek.

,,Izvoli”, pokazalo mu se na ekranu koliko koštaju planovi, koja su njihova ograničenja i uslovi.

,,Kuku, što je premium skup! Da li ću moći da ga priuštim?”, naglas se pitao.

,,Onda uzmi osnovni, imaćeš malo pažnje da preguraš dan”, četbot mu se podsmehnuo.

 ,,Biram napredni, imaću pažnje za pola dana”, odlučio je.

 ,,Dogovoreno. Unesi podatke sa kartice”.

Čovek je kliknuo na određene opcije, platio koliko se tražilo i dobio određenu količinu pažnje. Nije baš bio zadovoljan, ali je morao da se trenutno pomiri sa time. Nadao se da će jednog dana moći da priušti premium. Četbot se promenio prema njemu, nije ga zafrkavao kao ranije. Napredni plan pretplate služio je i tome: da ograniči lupetanje telefona i pobošlja njegovu funkcionalnost. Bilo je baš onako kako su mu obećali.

Takvo stanje bi još uvek trajalo da se nisu javili finansijski problemi. Čovekova plata je ostajala ista, a troškovi su rasli. Proizvođač njegovog telefona je, naravno, u skladu sa inflacijom, dizao cene za sve planove pretplate. Čovek je razmatrao čega da se odrekne. Odlučio je da se konsultuje sa veštačkom inteligencijom, ona će znati najbolje.

,,Gemini, pomagaj, na muci sam”, čovek je upitao ekran.

,,Da pogodim…”, četbot je razmišljao. ,,Ne možeš više da plaćaš pretplatu za pažnju?”

,,Tako je, pravo u centar”, odgovorio mu je sa olakšanjem.

,,Evo, šta ti ja predlažem”, lice na ekranu je nastavilo. ,,Možeš da se odrekneš slatkiša, grickalica, alkohola. Šta kažeš?”

,,Ni u snu. Kako ću ja bez njih da živim?”, zaprepastio se. ,,Šećer mi diže energiju, alkohol raspoloženje, a cigarete umiruju. Izvini, ali ne mogu. Šta mi drugo predlažeš?”

,,Dobro, ništa ne moraš”, lice mu je namignulo. ,,A kratki izleti?”

,,Jao, gde me nađe tu!”, još više se uznemirio. ,,Moram malo da menjam ambijent, poludeću u ovom gradu. Putovanja mi hrane dušu”.

,,Ok. A da uskratiš novac ženi?”

,,Pa da se ljuti na mene! Znaš li koliko joj znače šminka, kozmetika i ostalo. Zar treba da je ogovaraju kako izgleda starije i ružnije?”

,,Dobro, a deca?”

,,Njima uvek treba da kupim nešto moderno, bilo da je mobilni, odeća, šminka…”, razmišljao je. ,,Zar treba da se brukaju u svom odeljenju? Ne, to ne smem da dozvolim”.

,,Onda se odrekni pažnje, ionako ona danas retko kome treba. Biće kod nas, ne brini.”

,,Hmmm, pažnja”, dvoumio se za trenutak. ,,Dobro, neka ti bude. Neću više da plaćam račun za pažnju. Jednom sam bio bez nje i preživeo. Mogu opet”, na kraju je zaključio.

,,Najbolje rešenje za tvoj problem!”, četbot mu je potvrdio. ,,Od narednog meseca više nemaš pažnju, preuzimamo je mi 100%”.

,,Da, neka tako bude”, teška srca se složio.

 Plan pretplate je otkazan i tako je čovek smanjio troškove. U početku mu je bilo čudno, ali se kasnije navikao da živi bez pažnje. Čuvao je tako novac za važnije troškove. Tešio se time da mu je pažnja na sigurnom. Takođe je obećavao sebi da će je odmah vratiti čim dobije veću platu.

Kako je vreme prolazilo, čovek je imao sve više privatnih problema. Bio je pred razvodom koliko se žena ljutila na njega. Sumnjala je u to da je trošio svoju pažnju na ljubavnice. S druge strane, toliko je zapustio svoju decu da su ona krenula stranputicom. Zato kada mu je plata najzad porasla, odustao je od ponovne pretplate. Nikako nije želeo da se bavi ovim problemima, a morao bi, ako bi vratio pažnju. I tako je lutao bespućima interneta, na kojima je zabave bilo napretek. Posle nekog vremena je zaboravio da mu pažnja uopšte treba.