Gledam ih kako gmižu u gužvi
i stapaju se jedni s drugima
ti ljudi
Svi nešto trče
svako nekud žuri
vezani nezadovoljstvom
al’ svako na to žmuri
Niko ni za koga nema vremena
jer vreme nenormalno curi
Gledaju se u oči
al’ svako u prazno zuri
Ne znaju se više
ni oni bližnji nisu više blizu
svako od svoje tišine
traži tišinu još tišu
Traže neki mir
a u sebi čuvaju oluju kišnu
Kad krene bujica
kapci kao brisači tugu brišu
I nema tu slobode
jer njihov um je čvrsto zavezan
Ironija je što sve to
posmatram iz kaveza
Ostavite odgovor