Forenzika

Moje ime na usnama stranca.

Tembar zaravnjen.

Iz grla.

Oparani konci na rubu džempera.

Visoka tavanica i beli zidovi.

Oči su mu plave.

Šake stegnute.

Čujem kako moć krcka na dlanu kao staklo.

Mogao bi da se poseče.

Izbledele daske na podu.

Odjeci koraka.

Vazduh stoji.

Izvlači stolicu.

Pokazuje glavom da sednem.

Tapacirung je smeđ, zaprljan.

Leđa prava.

Težina pritiska stolicu.

Isturam bradu.

Slikana sam i pre.

Samo ne u ovolikoj tišini.

Otvara se sočivo aparata.

Zavesica pada.

Volim taj zvuk.

Predvidiv je.

Okrećem profil.

Izdužen vrat.

Na bravici ormana svežanj ključeva.

Metal sija.

Vrata otključana.

Mogla bih da pobegnem.

Ne od sebe.

Prilazim stolu.

On sedi.

Na ekranu dvojnica s mojim licem.

Prepoznajem je po očima.

Uzima me za ručni zglob.

Vlažna koža.

Spušta mi dlan na ravan ekran.

Linije na ekranu.

Puls ostaje moj.

Tamni otisci jagodica ostaju njemu.

Moji nezaprljani.

Glas mi je žica D na violini.

Tih, precizan.

Ne gleda me u oči.

U vazduhu lutaju objašnjenja.

Znamo sve o vama, kaže.

A ima samo obrise.

Posmatra mi grudi.

Dah me ne odaje.

Neka se pomuči.

Uzima moj kaput sa čiviluka.

Stavlja mi na ramena.

Štiklama gazim izbledelo mesto na podu.

Dokazi oboreni.