Stranci
Iz kola gledam, prolaze ljudi
Kakve li sudbine oni nose
Gde žive, rade, ko ih budi
Ko ih noću miluje po kosi.
S terase gledam krovove kuća
Tek kakve oni tajne znaju,
Ljubavi strasne, raskide bolne
I onih malo što večno traju.
U gradskoj gužvi,
posmatram lica stotine ljudi,
Kakve oni živote žive
Da li su srećni, tužni il’ ludi.
Svako od njih svoj krst nosi,
Svakom je važan život lični,
Svi su posebni i različiti
Samo se čini da su slični.
Neko sa osmehom,
neko sa suzom korača ulicom sam,
Stotine lica negde žuri
Samo za sebe gde idem znam.
Ostavite odgovor