ZNAK

I Bog posla kišu.

Da umije ukaljane obraze.

Da spere sramotu.

Ali, neki se ne stide…

I ne vide da su ogrezli u blatu.

Kišu, kad joj vreme nije.

Da pogled izbistri.

Da um otvori.

Da razbudi duše, što budne spavaju.

Što se više ničem ne nadaju.

Navikle na nepravdu.

I nabujaše potoci.

I izliše se reke.

Ali, ljudi ne videše.

Ne prepoznaše.

Od Boga znak.

Samo da nas ne proguta mrak.