Ноћ, хладна ноћ
црна рупа без дна
Ноћ мркла ноћ, ко зна која без сна
ех знам…
Долази тренутак, ближи се тренутак, да…
Дао би сав овај свијет за само једну, бескрајно
дугу ноћ без сна…
Небески је хладан свод
Црн насукан стари брод…
Само су звијезде уплетене у јарболе
као одсјај минулог ужитка…
И оне хладне и голе
и оне су привид, и обмана питка…
Велики се медвјед хоризонтом вуче
све је мање данас, све је мање сјутра…
Само расте буја то увело
јуче…
Ноћ ми се лагано увлачи у собу
тако јасно видим да сваке секунде
са небеских стреха…
Кап минулог греха
примиче ме
гробу…
Ostavite odgovor