Vrabac Živko
Na prozor mi jutros
vrabac Živko stao,
ne lažem za ime
sam ga cvrkutao
Ponudih mu keksa
malo toplog čaja
nije hteo ni to
ni pečena jaja
Beše me sramota
šta još gostu dati
sigurno je gladan
gle kolko je sati
Možda malo sira
il’ putera s džemom
ili ne, još bolje
sa eurokremom
Ništa neće Živko
odmahuje krilcem
pa zar da pred vrapcem
osećam se krivcem
Možda je razmažen
nije tako tanak
Boga mi je fino
ugojio članak
Pročita mi misli
zacvrkuta milo
od čega se moje
srce rastopilo:
“Nisam ja razmažen
puno mi ne treba
malo puter kifle
ili komad hleba”
Sad se razumemo
i kad opet svrati
oklevati neću
znam sta ću mu dati
Ostavite odgovor