Dolce vita

Gnojno nebo skriva

bledunjave suze zvezda.

Bolesni grad ponovo se topi u mastilo,

dok mladost na ulicama

proganja trule kosti.

Neko kleči,

neko se buni,

neko je trofej na haubama,

a neko drugi sedi za stolom punom dugova,

moleći se za posao,

dok TV kanali vrše selekciju stvarnosti.

Mreže gore za vreme prisluškivanja,

a ja mesim hleb i molim se da se kvasac aktivira.

Dete mi seže ka brašnu.

Nemam snage da se nasmejem.

Kako da pevam o dolce vita

bez šećera i soli?