Dugo smo pričali o životu.
O umetnosti…
Govorila si da je sam
život umetnost.
Pokušavao sam da ti
objasnim da nije.
Život je borba.
Život je neprekidni rat.
Pre svega sa samim sobom a
istovremeno i sa svima drugim.
Svi smo krvavi od ujeda i
od ujedanja bližnjih.
Umetnost je način da se
pobede demoni.
To je ona mrvica nežnosti
zbog koje i dalje opstaje svet.
I sama nekada bolna i krvava,
uspeva da se izbori za samilost.
Za suzu u oku.
Za suzu koja dokazuje da smo živi.
Da nismo baš uvek i
da nismo jedino zveri.
Gledala si me baš takvim,
zamućenim pogledom.
E, to jeste bila umetnost.
Ostavite odgovor