U vreme kada nas na sve strane podsećaju da moramo sebe da stavimo na prvo mesto, kada je zadovoljstvo baš kao neki odevni predmet ,,must have,, za sve sezone i kada se individualnost slavi, često na neadekvatan način, pitanje odnosa ljubavi postalo je gotovo deplasirano. Osim na današnji dan, kada je potrebno da svi slavimo ljubav i to tako što ćemo postaviti neki ljubavni sadržaj na svoj profil. Posmatrajući internet prostor čini mi se da se promoviše ideja da je poželjno imati partnera/partnerku, ali samo dok nam to pričinjava zadovoljstvo. Kao da je drugi tu da u nama to zadovoljstvo izaziva, a ako zadovoljstva nema, onda ni taj odnos sasvim sigurno nije vredan. Ova trka za zadovoljstvom vrlo je opasna i stručnjaci različitih profila odavno ukazuju na to, ali kao da njihov glas nadjačavaju neki drugi ,,stručnjaci,,.
Priznajem da je ideja da nas drugi može učiniti srećnim i ispunjenim primamljiva, baš kao i ona o srodnoj duši koja nas negde čeka, ali kao i sve previše primamljive ideje i brza rešenja i ova je potpuno pogrešna.
Za opstanak u ljubavnom odnosu nije dovoljna samo ljubav. Potrebno je imati i određeni stepen zrelosti, biti spreman da se odnosu posvetimo i možda najvažnije, da se kroz odnos menjamo. Upravo su te promene koje su neminovne u svakom odnosu ono što plaši mnoge ljude. Iako smo deklarativno svi svesni da su promene, kako se to često kaže, jedina konstanta u životu, ipak im se opiremo. Ne želimo da se menjamo fizički, a to nužno vodi do opiranja unutrašnjim promenama. Kao što u fizičkom pogledu stalno moramo da budemo u formi recimo, tridesetpetogodišnjaka, tako od sebe ( i drugih ) očekujemo stalno dobro raspoloženje, želju za zabavom i druženjem na nivou tinejdžera. Kada ovako postavimo stvari, prirodno je da nam i partnerski odnosi liče na tinejdžerske i da se svode na želju da nas drugi ,,usreći,,.
Ako želimo da ostvarimo trajniji partnerski odnos, neophodno je da sam odnos posmatramo kao neku vrstu entiteta, nešto što ima svoj poseban ritam razvoja i čemu je takođe potrebna nega. Sama svest o ovome može promeniti ljubavni odnos na bolje. Naime, ako ga posmatramo na ovaj način, bićemo spremniji da se, pre nego što donesemo neku važnu odluku, zapitamo da li će ta odluka dovesti do napretka u našem ljubavnom odnosu ili ga može narušiti. Nećemo po svaku cenu svoje tenutne želje stavljati ispred odnosa, niti ćemo biti ishitreni tokom konflikta sa partnerom, već ćemo se spremnije povući u trenutku kada vidimo da je osoba koju volimo uznemirena i želećemo da je umirimo, pre nego što naglasimo šta nam smeta u njenom ponašanju. Mnogo primera se još može navesti. U svakom slučaju, za početak je dovoljno da se zapitamo koliko je nešto što činimo konstruktivno za razvoj našeg ljubavnog odnosa. Drugim rečima, šta danas mogu da uradim da bi se ovaj ljubavni odnos, razvio i produbio.
Zadovoljstvo životom proizilazi iz unutrašnjeg razvoja, a zreo ljubavni odnos u velikoj meri može da doprinese našem razvoju.
Ostavite odgovor