Pogrešna istina

_{#ljubav #istina #vlajna #poezija #mama}

Ništa mi nije bilo jasno
dok sam bila mala, mama
Zašto skrivaš osmijeh
i što si tako namrštena, mama

Kad porastem, mislila sam,
čarobnim štapićem
otjerat ću tvoje brige

A, trebalo je dugo dok porastem
nekako sam, usput, zaboravila ono
Zašto?

Navikla sam tužnu da te gledam
i bez osmijeha na licu
Navikla da sve sama riješiš…
I nije neka velika stvar donijeti kući peticu …

Navikla sam, mama,
još dok sam bila mala

Nema čarobnog štapića,
nit’ nekog revolucionarnog otkrića
Svaki problem rješava
– samo priča.

Zamjerala sam ti dugo, mama
al’ nije krivica tvoja,
nit’ je ikada bila

Bolila me nemoć, mama
Bolila me pogrešna istina.