PTICA

PTICA

                                                                                                  „I am free as a bird in a cage.“

                                                                                                                                J.Balkanska

00.41.15

Uska traka musavog vetrobranskog stakla otkrivala je reku obasjanu mesečinom. Mraz je pokosio visoku travu zapuštene obale, a retke ulične svetiljke gubile su bitku sa tminom noći. Lutala sam pogledom tražeći nešto da ukotvim misli.

00.41.33

Vreme kao da je stalo. Polunavučeni zastori kabine skrivali su tugu života na točkovima. Proputuješ sve(t), a ne doživiš ništa. Nije ni čudo što mnogi traže makar mirvicu utehe u ženama kao što sam ja. Ne znam ko su. Lica i sudbine im se gube u tami, u tunjavom odsjaju digitalnog sata sa komandne table koji otkucava vreme, a sa njim i život. Svaki od njih se sveo na uzdahe i na sekunde koje prolaze.

00.41.45

Ptica je sletela na obalu. Isprva sam pomislila da je roda, ali ovo je nešto drugo. Čaplja možda. Graciozna, dugonoga, bela poput nevestinog venca, spoj mesečine i leda. Korača kao da lebdi, bez osude, izvan sveta. Budi nešto u duši bludnice kao što sam ja.

00.42.18

„Kakav sam bio?“ pita lice iz tame.

„Fenomenalan!“ lažem, „Ja bar znam.“ Smejemo se, on radostan jer je za jedan trenutak imao osećaj da je kralj sveta, ja jer je sve gotovo. Novac utešno leži skriven u mojoj šaci. Telo će zaboraviti, ali duša pamti. Izlazim iz kamiona u studenu noć. Navlačim trenerke preko oskudne haljine i mrežastih čarapa. Vadim patike iz ranca i preobuvam se. Reka je tiha, mrazna polja svetlucaju. Bela ptica sa lakoćom napušta zemlju i leti ka zvezdama. Ja odlazim u mrak.