БАНАТСКИ РУЧАК

Традиционални банатски ручак недељом, састојао од супе и ринфлајша. Најчешће је то била кокошија супа, са резанцима или флекицама, жута као дукат , чији је незаборавни мирис мешавине, шаргарепе, першуна, пашкрната и целера ширио ноздрве и бивао немушти позив за сто. После тога би следио ринфлајш, одомаћени немачки назив за месо из супе, куван кромпир и сос. Могао бих да набројим бар десетак врста сосова, али задовољићу се са пет: парадајз сос, од мирођије, од белог лука, црног лука, од рена. Док смо супу могли да сипамо више пута, у време кад су породице биле бројне, са пуно деце, мали проблем је настајао код поделе комада меса. Свако је прижељкивао, батак, карабатак или добар комад белог меса, а крила, лубуру, тртицу или шију би избегавали. Довитљиве редуше за децу су смислиле инересантне приче, па су говориле: „Ко поједе крило, тај ће моћи да лети, ко поједе тртицу, том ће да се трче девојке“.

Појео сам мноштво крила, али никад нисам полетео. Појео сам небројено тртица и шта се десило?... Срамота ме је да вам причам.