– Da čujem kakav suludi plan imaš? Imaš plan, zar ne?
– Zovi Nadu.
– Nadu?
– Nadu, brate…Značiće joj, a i nama.
Ne samo da nam treba sa njenim imenom poput molitve, nego će i nju ovaj zadatak koji je pred nama učiniti ponovo živom. Zovi Nadu, a ja ću Žaka…
– Kog sad Žaka?
– Živojina, vozača. Čoveka koji svako jutro dolazi po tiraž…
– Nisam znao da ga tako zoveš, i uopšte, da se poznajete tako dobro…
– Ja ga tako zovem već četrdeset godina. Nisi samo ti imao burnu mladost i život. Ali o tome ćemo neki drugi put. Žak je proveo radni vek u štamparijama kao slovoslagač.
– Zanimljivo. U redu, zovi Žaka, ja ću Nadu…
– Halo, Žak. Da, ja sam…Kako misliš ko? Ko te još tako zove osim mene?
Je l’ sve spremno? Jeste? Divno…Možeš krenuti, samo pazi da te niko ne vidi….Molim? Otkud znam ko, bilo ko…samo kreni.
– Žak , izgleda, za razliku od Nade, zna šta se sprema?
– O da, Žak je već neko vreme u pripravnosti. Mesecima je revnosno radio na ovome…
– Ti si ovo planirao duže vreme, vidim…Šta se smeškaš?
– O, da. Dugo.
Nego, odoh u arhivu. Ali pre toga, moramo dogovoriti broj strana i raspodelu…
Slažeš li se da recimo bude ovako. Dve strane politike, dve ekonomije, bez crne hronike i tih sranja. Bez nekrologa. Sport četiri ili pet strana, sa naglaskom na ljude iza zavese. One koji marljivo rade u tišini i mimo reflektora. Naravno, nešto malo ćemo i onima koji su na pozornici glavni, s razlogom.
Dalje, kultura recimo na osam strana, s tim da krećemo od prve, dakle odmah iza naslovne.
Ostalo, reportaže i priče koje će ići pod rubriku „lepih vesti“.
– Zvuči dobro. A šta ćemo staviti u deo za politiku i ekonomiju?
– Naravno, Istinu. Pravi odraz u ogledalu današnjice. Sami su krivi za to, molim lepo….
– Tako je. Dozvoli mi da se lično pozabavim time…
– Naravno. Odoh u arhivu, otvori Žaku ako pokuca na vrata. Lozinka je Stranac i Merso .
– Kakva sad lozinka…
– On pokuca, ti pitaš:“Ko je?“
Kad ti on odgovori: „Stranac“, ti pitaš: „Koji stranac?“
On ti odgovori: „Merso“.
– O bože…
– To nećemo staviti u ovo naše specijalno izdanje… To zahteva poseban broj…. Zovi Nadu…
– Stigli su svi.
– Divno.
– Onaj Žak je malo čudan. Gleda u Nadu, ne skida pogled sa nje. I ćuti. Samo mi je rekao, na ulazu, da mu sipam rakiju.
– Dobar je Žak, ne brini. Malo je nepoverljiv, ništa više. On i Nada su se nekada voleli, a vole se i danas, samo poput dece, ne žele o tome da pričaju. Smatraju da je zabranjeno….
Nado, dobrodošla.
– Hvala vam što ste me pozvali. Nikada u životu nisam uradila ovako nešto uzbudljivo.
– Ne brini. Ako te je, ipak, strah…Razumemo. Nisi u obavezi. Samo smo želeli da te trgnemo iz dubokog sna.
– Taman posla. Po cenu života ostajem…
– Nećemo tako daleko ići. U duboko bolesnom društvu štampati novine normalnog sadžaja je zločin. Za nas nije. Mi nismo zaraženi…
Žak, da vidim naslove. Šta si spremio?
O Žak, pa ovo je zlato.
“Povratak pesnika na velika vrata…U ovom broju samo za Vas, stihovi ,Disa, Antića, Crnjanskog… “
Divno.
Šta imamo dalje…. „Arčibald Rajs gost naše redakcije: „Čujte Srbi, čuvajte se sebe“!“
„Usvojena odluka da se samo filmovi domaće kinematografije emituju bar jednom dnevno u nekom udarnom terminu na svim kanalima s nacionalnom frekvencijom“
Kinoteka, čuješ li ovo?
– Čujem…Hoće li biti i Skupljača perja, bio sam na snimanju tog filma. Nećeš verovati, ali….
– Nemoguć si…. Tu priču ostavi za kasnije…. Šta imamo dalje…
„Poklon uz današnji broj, Vaskrsenje od Tolstoja…Prvih hiljadu čitalaca da se javi redakciji. Ko pročita oslobađa se plaćanja poreza“
Žak, da nije ovo malo preterano? Odakle nam toliko knjiga… Mislim, kad bi ih delili…
– Zašto bi bilo preterano? A knjige su tu…Pre desetak godina me natovarili sa celokupnim tiražom, da bacim. Kažu, niko to ne čita… Ja sam naravno odneo kući…
– Sjajno. Šta si još spremio…
„Ponovo se uvodi porez na šund i kič širom Interneta. Provajderi prijavili poreskoj službi preko sto hiljada korisnika….“
„Krleža ponovo u čitankama“
„Predstavljamo vam naše naučnike u svetu danas….“
U redu, Žak…Malo si se zaneo, ali svaka čast….
– Šta ovde imamo kod vas dvoje…
„Narodna banka proglasila bankrot!“
„Izborna komisija uvela kratak test inteligencije pred samo glasanje. Stučnjaci tvrde da će 40% glasača izgubiti pravo glasa….“
„Zabranjen uvoz proizvoda iz inostranstva…“
Pa vas dvoje ste baš ozbiljni…
– Šta si ti našao u arhivi…
– Intervju sa Danilom Kišom iz ’89. Karikature Zuke Džumhura. Reprodukcije Mersada Berbera. Gomilu crteža dece iz osnovnih škola. Besmrtnu pesmu Mike Antića, tu se preklapam sa Žakom… Takve stvari. Detaljan izveštaj uspeha naših srednjoškolaca na raznim takmičenjma po inostranstvu. Broj rođenih beba u protekla 24 sata…Pomnožen, naravno, sa dva.
– Misliš da će sve ovo, zaista, imati nekakav efekat na narod?
– Narod je, Nado, jako čudna stvar. Bilo bi divno da poveruju, kao što veruju u sve što im se kaže. Ono čemu mi težimo, između ostalog, jeste da ih dovedemo u zabludu. Da se zapitaju da li su njihovi životi uopšte stvarni. Da ih izbacimo sa tog koloseka apsurda. A ako ništa, onda da ih bar učinimo budalama. Da osete takvu mučninu, da se sami sebi zgade.
– Malo mi se sve ovo čini preteranim…
– Jeste malo preterano, nešto ćemo naravno korigovati.
Šta bi ti želela da objavimo ?
– …Toliko toga bih želela. Ne znam odakle da počnem. Da se vrati osmeh na lice ljudi…
Da bude….bude više cveća, svuda. Da se deca, ponovo, igraju na ulicama…. Da, da ….
– Polako, Nado, smiri se….Razumem te….
Moramo polako, ne možemo sve staviti….Iako su tvoje želje, ljudske….
Stavi ovako: „Stručnjaci dokazali: Sat vremena smeha dnevno produžava život za deset godina“. Narod mnogo voli da čita te savete danas. To će proći sigurno.
„U pripremi izmena zakona o saobraćaju: Centralne gradske ulice prelaze u pešačke zone nakon 18h vikendom“.
– Šta se smeješ Žak?
– Sve što smo ovde spremili je ustvari…ne znam kako da se izrazim. Sve je nekako normalno, i podrazumeva se.
– U tome je suština…Normalno je postalo ideal, i to nedostižan. Čovek je ubeđen, prevaren, da će lakše pomeriti planinu golim rukama, nego nasmejati se, ili popričati sa nekim, onako neobavezno.
– Tužno je sve to…
– Tuga je poput sreće, privremeno stanje. Ovo naše stanje je više žalosno. A mi volimo da žalimo, da se posipamo pepelom. Kod nas se čovek ne voli dok je živ, već kad umre.
Stavite i ovo: „Zabranjeno umreti pre vremena. Svaka zloupotreba se kažnjava.“
– Pa ko će to sve razumeti?!
– Mladost. Oni će shvatiti na keca. A ovi matori, oni će po inerciji za njima. Veruj mi Žak…
Nastaviće se….
Ostavite odgovor