Po broju čitanja
Najčitanije
Tekstovi koje su čitaoci kluba otvarali najviše puta.
- Poezija
Снови
Сањала сам да ћемо се срести Послије безброј самотних ноћи, Година дугих срећних и болних, Са већ сиједом косом да ћеш доћи, Да у башти у хладу кестенова Оживимо жубор младости наше, пијемо слатку чежњу са усана, пусте даљине недодир нам даше. Младости моја свилом…
3150
- Kratke priče
Sofijina klupa
“Da li je slobodno?” “Da, izvolite”, rekao je pomalo nevoljno, jer je tu klupu odabrao baš zato što je izdvojena od ostalih. Jedina klupa na tom mestu, s najlepšim vidokrugom, a i na zavidnoj visini. Mnogima, doduše, omiljena iz raznih pobuda. Prava je retkost zateći…
3120
- Kratke priče
Životni put dva zrna kukuruza
Iako je osećao umor, Stanko je bio zadovoljan. Pomerio je šešir prema nazad i kažiprstom počešao oznajanu kosu iznad čela. Dobro je rodilo, pomislio je, biće rane za stoku. Biće mleka, slanine, jaja... Biće i novaca kad ponešto od toga proda u varoši na pijaci.…
3110
- Kratke priče
DVOSTRUKI ŽIVOT PROFESORA RASPOPOVIĆA ili kraj iluzije o humanosti
Sa gorkim osmehom Rastislav Raspopović je zamišljeno gledao kroz prozor sa rešetkama. “Sve je to život”, promrmljao je i spustio pogled na vrhove cipela. * * * A priča je počela još šezdesetih godina prošlog veka, otvaranjem prvih samoposluga. U tim novim blještavim prodavnicama maleni…
3100
- Poezija
Teret križa ili života
Na pragu crkve ostavljam Mostar. Čistač ulice, Standardno čisti Bulevar. a Neretva, kao i uvijek, nigdje ne žuri. Ulazim u crkvu noseći sve ono što nisam znao ostaviti vani. Nekoliko neodgovorenih poruka. Jedno ime koje mi se vraća češće nego što bih volio priznati. Nekoliko…
3100
- Kratke priče
Žorž, vitez od Zelenog Venca
Zevnuo je najviše što može, a može i više, samo ako hoće. Sunce je grabilo kroz obližnji park, da sve prekrije. Trava je bila sve zelenija, kamenčići sve belji, cigle oko ivičnjaka staze crvenije, a ona tri mačeta što se valjuškaju kraj majke, sve šarenija,…
3112
- Kratke priče
Nesebični džin
Jutro je bilo tako vedro, kao nekada, kada je nebo znalo biti plavičasto bistro. Osećao je miris vode, a u njoj, još neumivene ribe, mutnih očiju od mulja sa dna reke. Protegao se, koliko god je bio dug, pa, iako starac već, uspeo je, činilo…
3100
- Zapisi i fragmenti
Putanjom pripadanja
Svaki dan je poklon, a svako otključavanje sudbina. Pa osluškujem kako tvoja stara torba pada na pod. Čuje se samo potmulo " tup ". Nikada nisi bio čovjek od mnogo stvari. Sve tvoje čarolije stale su u tu jednu torbu.
3100
- Poezija
Zatvorska No.1
Neke rešetke nisu vidljive golim okom. Ipak, mi smo oni koji biraju što će uraditi s njima.
3110
- Poezija
Beskućnici
Dok minus brije u cvokotanju, hodajuć traže utočište… nekako prođe potucanje danju, al đe i kako prenoćište…
3110
- Poezija
TUGA
Kao veo blagi najfinije svile pred očima lebdi neizmerna tuga zbog onog što beše i što neće biti želja je jedna, mogućnost je druga. Svet, u oku snenom, rasplinutih boja, u bezbroj nijansi od sive do sive, nestaje u trenu, u treptaju oka. Sve je…
3110
- Kratke priče
Ples
Kao da su plesali. Dodiri bez uzdisaja. Pogledi bez treptaja. Konačno samo njih dvoje, u holu stare destilerije. Vino je bilo njegova velika ljubav, možda i najveća nakon nje. Usne su mu bile suve. Tako je očajnički želeo da je ljubi, ali znao je da…
3130
