Bes

U srcu vulkan tiho se budi

u oku oganj, buktinja gori,

telo se grči, pesnice stežem,

duša se moja sa sobom bori.

Kroz vene nabrekle lava teče,

osećam miris spaljenog tela.

U glavi grmi reč koja peče,

da li bih mogla i koliko smela.

Na mestu stojim kao okovana.

Vrisak u sebi neće pomoći.

Još jedan udah za palog druga –

najjači bes je bes zbog nemoći.