Lagano moja želja u krilu tvom se stišava i spava.
Kao komadić neba nosim je na dlanu.
Rukama od snova izvlačim istinu iz najtiših očiju.
Rastem sa željom raspuklom od zrenja.
Kada svi odu i nestanu
mirim se sa sobom i zaklinjem.
Uprkos sebi i drugima
u srcu proleće nastanjujem.
Noć se kroz nemire provlači,
poslednje stranice rasplićem,
šapuće zvuk tvojih koraka,
trčim, o snove se saplićem.
Sa puno ljubavi i nežnosti,
okupana sjajem svitanja,
bez početka i kraja,
bez odgovora i pitanja,
u zagrljaj te primam kao da drugi ne postoje,
želja se moja probudila – ništa mi drugo ne preostaje.
Ostavite odgovor