Sloboda ima ukus prašine,
sitna i neuhvatljiva,
k’o kap kiše u jezeru,
skrivena u šaptu.
Ona je žar što daje ti srce,
poji dušu sirotu i trulu,
podstiče svice da rade
u krutim prstima.
Bez nje se ne možeš grliti
sa oštrim kamenom.
Izgorelo srce od želje
neće ga pripitomiti.
Telo tvoje je tamnica duha,
a duh ti je težak k’o plamen.
Gorčina njegova tone
u kremastu baštu uma.
Stihovi plutaju poput oblaka,
napravljenih od slatkih suza,
nakon skrivene borbe
sa mastilom i perom.
Kamen postaje osoba,
a umetnik kamen.
On se gubi u savršenosti,
pliva u njenim vodama.
Dela žive i nakon smrti
njihovog dragog tvorca,
koji se utopio
u sopstvenom potpisu.
#poezija #mikelandjelo #umetnost #luna
Ostavite odgovor