Bol koji traži reči
Ispod kože ostaješ
iako si samo
par nedelja bila tu.
Čuvam te pupoljče moje
iako ti nisam dala
da postaneš cvet.
Stvaram ti lik
i često mislim na tebe.
Namrgođena kada ustaneš,
buniš se zašto te ne pustim da
još spavaš.
Zar ne znaš?
Nisam te ja ni budila.
Nisam ti dozvolila da oči otvoriš.
Tiha,
nevidljiva,
u svakom mom dahu.
Oprosti.
Kako ti se dopao tekst?
Jelena Mitic
Jelena Mitić rođena je u okolini Pančeva. Ljubav prema poeziji nosi još od detinjstva, kada je, uz oca, zavolela svet stihova i reči. Piše već nekoliko godina, vođena sirovom emocijom iz koje nastaju stihovi — iskreni, lični i oslobođeni potrebe da se uklope u bilo…
- tekstova
- 6
- čitanja
- 73
- reakcija
- 5
- komentara
- 0
- deljenja
- 0
Komentari
Još nema komentara. Budi prvi čitalac koji će piscu reći šta misli.
Abortus
Budim se uz krik Nemoj to da radiš Ne čuju me oni al’ ja savršeno čujem njih Još uvek sam ništa moj glas je tih a imam želju da vam budem važnija od svih Izborila sam se sama Izbori se i ti Pusti me da…
1820
Magnovenje
Okrećem se svom težinom tela ka tvojoj strani kreveta. Čini mi se da sam kao pero laka. Stavljaš ruku preko mog struka dok mi tvoj nemi dah miluje kosu. Ostavljaš tupe poljupce kao da vazduh ljubiš . Dok mi tvoje reči deluju tako daleko, namestim…
1310
Ptica
Gledam ih kako gmižu u gužvi i stapaju se jedni s drugima ti ljudi Svi nešto trče svako nekud žuri vezani nezadovoljstvom al’ svako na to žmuri Niko ni za koga nema vremena jer vreme nenormalno curi Gledaju se u oči al’ svako u prazno…
1110
Пепео сећања
У бескрају плавог неба, док сунце баца пламене стреле, и док птице траже мало хлада, срела сам тебе под плавим сводом, а била сам тада тако млада. Угледах твоје очи. очи зелене, и пожелех тебе крај мене, а ипак сам морала поред тебе проћи. Ти…
Кад волиш жену
Сине, када волиш жену, воли је нежно, као што се воли јутро снежно као што се чува лане на брегу, као она кућа на осами, у снегу. Када је мазиш, пази! да не поломиш латице беле. Пази да трње руку не гребе, знај, та жена…
ĆELE-KULA
I ovaj kamen što pred tobom stoji Nije nema stena što je s neba pala; To su lobanje naših predaka, Što kroz kreč i vekove zbore. To je zid straha što ga dželat sazda Od živog mesa i vrele krvi. Iz kreča tog surovog zida…
