Кад волиш жену

Сине,
када волиш жену, воли је нежно,
као што се воли јутро снежно
као што се чува лане на брегу,
као она кућа на осами, у снегу.

Када је мазиш, пази!
да не поломиш латице беле.
Пази да трње руку не гребе,
знај, та жена је мирисни цвет
што је процветао само за тебе.

Чувај је, сине, од зима дугих,
од хладних киша у јесењој ноћи.
Чувај је као бисер бели,
она ће ти бити светло у самоћи.

Воли је, пази, како се
воли најдраже и једино биће.
Не стежи јако, ал држи је чврсто,
јер свако јутро када се будиш,
љубав те жене уз тебе биће.