Слани дани
шта ми то причају други
што исправљају криве Дрине
док чаме и гледају туђе жене
спомињу неке „безњенице“
а они нису имали дане без тебе
не знају како је то
када те срећем
само по аутобуским станицама
чини ми се знала сам те
а сада те познајем
удаљено боље него на јави
нећу да ми ико успомене скрнави
сем мене
ако ме неко пак чачне
у ове очи плачне
нека зна да свака суза
носи гласове твог имена
Kako ti se dopao tekst?
Kristina Pivaš
Pivaš Kristina (1998, Beograd) apsolventkinja je logopedije. Piše poeziju i kratku prozu. Njene pesme objavljivane su u časopisima Šraf, Književne vertikale (33/34), kao i u zbirkama Beogradski krug kredom (br. 26 i 29), Poezija vinom obojena i Haos ožiljaka – 100…
- tekstova
- 19
- čitanja
- 624
- reakcija
- 16
- komentara
- 0
- deljenja
- 0
Komentari
Još nema komentara. Budi prvi čitalac koji će piscu reći šta misli.
Tišina između gutljaja
Dosada mi stiska grudi, kao čaša koju držiš predugo Znaš li koliko njih bi želelo da se budi u istim snovima gde si ti zaspao A ja sam birala tvoje nesanice, kao vino koje ne prija dok opija Bolela sam te dok sam pila, volela…
Sreća
Zarobljena mislima o tebi U skrivenom delu beskrajne mreže prolaza I dalje tražim te Putujem, odlazim, napuštam sve Lutam među ljudima, praznim parkovima, paperjastim oblacima Tražim te po prodavnicama, autobuskim stanicama, fudbalskim terenima Nema te, a osećam kao da si pored mene U svetlima ovog…
Mamurluk srca
Volela sam te kao svoja pića zavisno, javno, preblizu. Postojala sam tek u tvojim rukama. Tada mi ni vino nije trebalo da pozajmi bol. Izgubila sam se u tvojim očima, u pričama pred spavanje zavolela sam te u nekom starom snu, dok sam birala retko…
ĆELE-KULA
I ovaj kamen što pred tobom stoji Nije nema stena što je s neba pala; To su lobanje naših predaka, Što kroz kreč i vekove zbore. To je zid straha što ga dželat sazda Od živog mesa i vrele krvi. Iz kreča tog surovog zida…
ТЕРМОПИЛСКИ КЛАНАЦ
Ја немам суза пресахле су одавно, сјетне очи гледају гори обзорје, пламеном се баца на наше видике, да ли је то стварање нове историје у којој милост у огњу сагоријева, а пакост се рађа из људске силе, земљом охоли злотвори ходише, док праведници под земљом…
700
Bol koji traži reči
Ispod kože ostaješ iako si samo par nedelja bila tu. Čuvam te pupoljče moje iako ti nisam dala da postaneš cvet. Stvaram ti lik i često mislim na tebe. Namrgođena kada ustaneš, buniš se zašto te ne pustim da još spavaš. Zar ne znaš? Nisam…
700