Kada bih mogla birati sama
U kom obliku da se rodim
U nekom životu budućem,
Sigurno ne bih bila čovek.
Savest i snaga koje nosi sobom
Teret su poštenom biću dovek.
Ne bih ni biljka poželela biti,
Koliko god njihova lepota
Čistom magijom zrači,
Koren ih veže za mesto jedno,
Sputane stoje po suncu, kiši,
I kada sviće i kad se smrači.
Postoje ljupke, mile i lepe
Životinjice širom planete,
Ali njima u svako trenu
Razne opasnosti svaki čas prete,
Čak i velikim, naizgled jakim,
Uvek predator neki veći
Prišunja se korakom lakim.
Ono što bih želela biti,
Bar u jednom životu svom,
Orao suri što nebom pluta,
Jer tu je njegov sigurni dom.
Raširi krila i u tren oka
Preko čarobnih predela stigne,
Od mora do najvišeg planinskog vrha
Pa se ponovo do neba digne.
Ostavite odgovor