У брдовитом масиву,
Тамо где Тара грли Пиву,
Рукама нежним,валовитим,
Додирима плаховитим,
Попут притајеног циклона,
И продорног озона,
Рађа се Дрина.
Међ’ простране дивљине,
Вијугаво сеже у даљине.
Пружа своју свилену, криву,
Кадкад разиграну гриву.
Tу, крај шумовитог пејзажа,
Усред пролећног колажа,
Расте Дрина.
Још увек одзвања,
Док будно небо сања,
Обронцима планина
И пространствима долина,
Одјек глатког камена,
По стрмини рамена,
Лепотице
Дрине.
Смарагдна је лепота,
Огрлицом живота,
Даривана давно.
Здање староставно,
Неукроћеног блага,
Златних бисага,
Носи љубав
У бисеру.
Завела је песнике,
Очарала путнике,
Инспирисала небо,
Вихору што се колеб’о
Показала прави пут,
Биљуром обасут;
Чистокрвна, девичанска
Дрина.
Бљесак до бљеска,
Из топлог, речног песка,
У љубави са таласима,
У омами са мирисима,
Шаље ми разгледницу,
Осмех на лицу,
Сјај у оку,
Семе у потоку.
У трену узвишеном,
Над Козјом стеном,
Не скрећем поглед,
Дах претварам у лед,
Тренутак у вечност,
Јер осећам њену чедност,
И енергију галопа,
Дринске лепоте.
Снагом једнорога лебдим,
Док брижним оком бдим.
Ослушкујем умилни речни хук,
Загледам сваки ћупријски лук,
Памтим нијансу воде,
И пожелим да се роде
Нови чувари ове природе.
Ostavite odgovor