Budna sanjam

Пустите ме будна да сањам,
да осетим на свом лицу те руке нежне,
мекше од памука и свиле,
да се вратим у рано детињство
и са љубављу да гледам те очи миле.

Прошле су године, ноћи предуге,
како су те очи део свемира,
а мислим да је дуже била крај мене,
мање би било туге и немира.

Пустите ме да ћутим о томе и сада,
на помен имена њеног суза ми сама крене,
нека ме тамо када одлутам,
тамо сам где ми је најлепше,
крај топлог огњишта
и нежних руку што су грлиле мене.

И чини ми се како године пролазе
односе полако и део мене,
но нека остану те ноћи топле,
не дам им да оду
те драге детињства успомене.

И нека ме ту, нека останем,
у тим данима нешто топло се свило,
данас сам жена одрасла,
већ стара, а то сећање,
ти дани без бриге
и нешто што заувек почива у мени,
никада ме није напустило.