Mrtvi bogovi

Pre prvog gutljaja kafe

bude nas vozovi i zvona. 

U pepeljari – Vavilonska kula.

Trenuci bliskosti pre juriša na raskrsnice.

Na kraju dana, kiša i so.

Bežimo iz kutija boreći se za vazduh.

Hodamo goli po stepenicama.

Jedemo u nedoba,

na zemlji,

skrštenih nogu.

Prepliće nam se korenje iz stopala.

od proklijale naplavine.

Sedimo nepomični

Na pragu Getsimanskog vrta.

Cveću dajemo imena

mrtvih bogova.