#zora#beznađe#nesigurnost#vrćenjeukrug#pakao#mrak#čednost#čežnja#nadahnuće
Izbledele zore
prozvale siva jutra
da ne svanjavaju.
Odmetnule se nade.
Pobegle preko strnjika
i sad ranjavih nogu
nesigurno stoje
kao strašila što plaše
mahnite ptice
terajući ih da se vrte ukrug.
Nade su nejake,
a krug je prevelik.
Posustaće vrtoglave.
Zaustaviće se
na prvoj liniji pakla
nenaviknute na mrak
iz koga se đavo ceri likujući.
Da li su zauvek izgubile moć
da prizovu iskričava svitanja
čednošću protkana,
čežnjom ispunjena…
Nadahnuta.
Blistava.
Ozarena.
Ostavite odgovor