DOKOLICA
“ Ti mora da si strašno dokon.“ – govorila si. “ Čim pišeš pesme.“ Ne pišem ja iz dosade, niti da bih ikoga zadivio. “ Pišem kao što psi laju.“ Da parafraziram Drainca. Moram da priznam da sam godinama već ljubomoran na ovaj njegov stih. Niko nije bolje opisao tu neminovnost. Pišem da ne siđem s uma. Pišem da ne bih išao kao mesečar gradom i vikao sve ovo. Emocije pretačem u reči da se ne bih ugušio. Zapne nešto negde u krvotoku i ne možeš da dišeš dok to što te pritiska ne izbaciš iz sebe. Ne pišem ja jer sam dokon. Pišem jer moram. Često mrtav umoran. Umesto da spavam, ja pišem. Da bih mogao da spavam. Da bih mogao da se pogledam u ogledalu.
Ostavite odgovor