JEDNOROG
Sedeli smo na zidu,
a ramena su nam se dodirivala.
Ispod nas ponor.
Zid beše ogroman.
Jednorozi u šumi ispod naših
nogu behu sitni kao tačkice.
Ćutali smo.
Ovo je bilo mesto na kojem se ćuti.
Jedan neoprezan pokret
i pali bi sa ovog zadivljujućeg zida.
Ili bi naučili da letimo.
Mnogo mi je značilo to što
nam se ramena dodiruju.
Osećao sam se nekako stabilnije.
Dodir tvog ramena
isisavao je strah iz mene.
Jednorozi su mirno pasli.
Nisu nas ni primetili.
Nisu registrovali ni da
nam se ramena dodiruju.
Baš te briga za sve
kada si jednorog.
Ostavite odgovor