Devojčica se hrabro pope na ringišpil.
Bio je ogroman.
Veliki skoro kao njen strah.
Grčevito je ručicama stezala svoje sedište.
Čukljevi i prsti bili su pobeleli
od siline stiska.
Strah joj je svojim kandžama
stezao grlo.
Teško je disala.
Na ringišpil se popela
da pobedi svoj strah.
Nije joj bilo do
besmislenog vrtenja u krug.
Morala se konačno suočiti
sa onim što nosi u sebi.
Galama i dečja graja učinili su
da užas u njoj dostigne neslućenu snagu.
Osećala je kako joj zubi cvokoću.
Nevidljivi čovek kliknu
i ringišpil se pokrenuo.
Prvo polako, pa sve brže i brže.
Srce je htelo da iskoči.
Vrisnu iz sve snage…
U tom vrisku majušno telo se oslobodi
svega što ga je pritiskalo.
Vrištala je, konačno slobodna…
Suze su se slivale niz lice…
Ostavite odgovor