Једном сам био љубоморан
на језеро.
Далеко од мојих прстију,
у неком глупом кантону
седела си на обали
замишљена,
док је светлост
неодлучно прелазила
с таласа
на твој образ
Пожелео сам
нови смисао за живот —
од којег ми вибрира соларни плексус
и тебе,
на уздах од мене,
дрито са једне слике
у розе-браон тону.









Ostavite odgovor