Наше вече
Да ли је твоје вече као моје чисто
и хиљаде звијезда на небу се роје,
брижне мисли комешају се исто,
да ли је твоје вече наранџасте боје?
Осјећаш ли док врео дан измиче,
да душом плови безброј нових нада
и жеља њежних као цвијеће ниче,
док мјесечина низ кестење пада.
Вечерас моје руке само теби хрле,
љубавни пламен запали ми тијело,
од топле ватре њежно би да грле,
а дрхтаво срце из груди би хтјело
да свему пркоси ове љетне ноћи,
до тебе беспућем неуморно дође,
жељно твоје њежности, топлине
кроз громолике ће бокоре да прође,
и срећу ружичасти јасмин однесе
што теби шаљем тај дар вјечности
да би те исконским мирисом опио
да миришеш све до бесконачности.
И да враћаш мени слатку чаролију,
да ме у сновима не остављаш саму,
док сјајне звијезде своје свјетло лију
на заласку сунца кроз суморну таму.
Kako ti se dopao tekst?

Viktorija
Mira Kojić Đorđević rođena 01. 11. 1957. godine. Magistar ekonomije u penziji. Piše poeziju još od srednje škole. Nosilac je mnogih opštinskih i regionalnih nagrada. Objavljivala stihove u raznim časopisima gostovala na više Televizija, na raznim pjesničkim večerima…
- tekstova
- 48
- čitanja
- 631
- reakcija
- 57
- komentara
- 4
- deljenja
- 23
Komentari
Još nema komentara. Budi prvi čitalac koji će piscu reći šta misli.
Прошла љубав
Вољела сам те у сутонима дугим кад одсјај сунца почне да се губи, када се мјесец звијездама окити, до бесвијести сам могла да те љубим. Вољела сам те кад пуца зора рана и под прозором зумбул замирише, дражесно јутро умивено росом њежном руком ти образе…
700
Ђурђевданска звона
Ђурђевданска звона звоне уранак, устај душо моја недавно стасала, умиј се јутарњом росом безбрижна срећо снагом запасана, на столу стоји славски колач, мамино умјетничко дјело, цијелу ноћ га шарала. Пробуди се најмлађи, најлуђа радости наша, сви смо се пробудили само нам се ти успавао као…
1100
❤️ TAMO GDJE ME SRCE PREPOZNAJE❤️
TAMO GDJE ME SRCE PREPOZNAJE Postoji mjesto koje nema ime, a u njemu moje najljepše zore svanu, gdje srce zaboravi sve svoje zime, kad dvije ruke nježno ga obgrle i stanu. Postoji pogled što kroz dušu prođe, bez ijedne riječi sve o meni zna, i…
400
KUDA IDEŠ
KUDA IDEŠ Kuda ideš slučajni prolazniče, Znaju li se tvoje staze Je l' Bog svjedok tvoje priče Ili sumnje po njoj gaze ? Da l'se psuje Viša sila Tuče l' bilo Ništavila, Il' u glavi Niče kliče : "On je mrtav..." Prolazniče. Zameten u zebnji,…
Prazni svjetovi
Mislila sam da volim tišinu, da me liječi poslije tebe, da sam pronašla novi smisao, neke nove svjetove. Mislila sam da me liječe tuđe usne, tuđi dodiri, da smo stvorili sve iz iskona i da sam se vratila sebi. Ali lažem sebe, sve vas, tišinu…
1600