Preskoči na sadržaj
Librum ekosistem
Poezija

Наше вече

Да ли је твоје вече као моје чисто

и хиљаде звијезда на небу се роје,

брижне мисли комешају се исто,

да ли је твоје вече наранџасте боје?

Осјећаш ли док врео дан измиче,

да душом плови безброј нових нада

и жеља њежних као цвијеће ниче,

док мјесечина низ кестење пада.

Вечерас моје руке само теби хрле,

љубавни пламен запали ми тијело,

од топле ватре њежно би да грле,

а дрхтаво срце из груди би хтјело

да свему пркоси ове љетне ноћи,

до тебе беспућем неуморно дође,

жељно твоје њежности, топлине

кроз громолике ће бокоре да прође,

и срећу ружичасти јасмин однесе

што теби шаљем тај дар вјечности

да би те исконским мирисом опио

да миришеш све до бесконачности.

И да враћаш мени слатку чаролију,

да ме у сновима не остављаш саму,

док сјајне звијезде своје свјетло лију

на заласку сунца кроз суморну таму.

Kako ti se dopao tekst?

Podeli tekst
O piscu

Viktorija

Višegrad

Mira Kojić Đorđević rođena 01. 11. 1957. godine. Magistar ekonomije u penziji. Piše poeziju još od srednje škole. Nosilac je mnogih opštinskih i regionalnih nagrada. Objavljivala stihove u raznim časopisima gostovala na više Televizija, na raznim pjesničkim večerima…

tekstova
48
čitanja
631
reakcija
57
komentara
4
deljenja
23
00

Komentari

Još nema komentara. Budi prvi čitalac koji će piscu reći šta misli.

    Librum bilten

    Izbor urednika i konkursi, jednom nedeljno.

    01

    Još od ovog pisca

    Svi tekstovi
    Poezija

    Бикавац

    Застала сам ту гдје се сјећања роје и гледам јесење се разлијевају боје на брду на коме моје мисли плове негдје у прошлост што ме често зове да успут макар до хладњака свратим, да звуке гитаре стиховима пратим испод крошњи што цијело небо носе на…

    Viktorija22. novembar · 1 min čitanja

    1700

    Poezija

    Прошла љубав

    Вољела сам те у сутонима дугим кад одсјај сунца почне да се губи, када се мјесец звијездама окити, до бесвијести сам могла да те љубим. Вољела сам те кад пуца зора рана и под прозором зумбул замирише, дражесно јутро умивено росом њежном руком ти образе…

    Viktorija20. novembar · 1 min čitanja

    700

    Poezija

    Ђурђевданска звона

    Ђурђевданска звона звоне уранак, устај душо моја недавно стасала, умиј се јутарњом росом безбрижна срећо снагом запасана, на столу стоји славски колач, мамино умјетничко дјело, цијелу ноћ га шарала. Пробуди се најмлађи, најлуђа радости наша, сви смо се пробудили само нам се ти успавао као…

    Viktorija18. novembar · 1 min čitanja

    1100

    02

    Slično: Poezija

    Cela rubrika
    Poezija

    ❤️ TAMO GDJE ME SRCE PREPOZNAJE❤️

    TAMO GDJE ME SRCE PREPOZNAJE Postoji mjesto koje nema ime, a u njemu moje najljepše zore svanu, gdje srce zaboravi sve svoje zime, kad dvije ruke nježno ga obgrle i stanu. Postoji pogled što kroz dušu prođe, bez ijedne riječi sve o meni zna, i…

    Zvončica22. novembar · 1 min čitanja

    400

    Poezija

    KUDA IDEŠ

    KUDA IDEŠ Kuda ideš slučajni prolazniče, Znaju li se tvoje staze Je l' Bog svjedok tvoje priče Ili sumnje po njoj gaze ? Da l'se psuje Viša sila Tuče l' bilo Ništavila, Il' u glavi Niče kliče : "On je mrtav..." Prolazniče. Zameten u zebnji,…

    Siniša Ivetić22. novembar · 1 min čitanja

    710

    Poezija

    Prazni svjetovi

    Mislila sam da volim tišinu, da me liječi poslije tebe, da sam pronašla novi smisao, neke nove svjetove. Mislila sam da me liječe tuđe usne, tuđi dodiri, da smo stvorili sve iz iskona i da sam se vratila sebi. Ali lažem sebe, sve vas, tišinu…

    Maya Elara22. novembar · 1 min čitanja

    1600

    Aktuelni konkursi za pisce

    Svi konkursi