Preskoči na sadržaj
Librum ekosistem
Poezija

Бикавац

Застала сам ту гдје се сјећања роје

и гледам јесење се разлијевају боје

на брду на коме моје мисли плове

негдје у прошлост што ме често зове

да успут макар до хладњака свратим,

да звуке гитаре стиховима пратим

испод крошњи што цијело небо носе

на својим гранама и сјеном се поносе.

Узвишено брдо изнад старог града

ти си прозирни зрак сунца што пада

на ушће загрљених смарагда течних

чији таласи спајају драж обала вјечних.

Једанаест лукова моста Мехмед паше

звијезде и златокосу мјесечину зваше

да прекрије шуштавим тепихом софу

гдје некада низаше строфу по строфу,

млади пјесници и ријечи китише свима,

стари из лула одбијаше колутове дима,

древну причу зборише о Бикавцу и мосту

понекад исту, понекад другачију, просту.

Застала сам ту на брду тугом окована

као да никaда нисам шетала насмијана,

гледам га сивог, тмурног чувара долине

некада пркосног, моћног дива са висине.

Огрнут маглом Бикавац љуби облаке,

заборављен и сам сања веселе кораке,

он је ћутљиви свједок минулих времена

одавно опустошен, несвјестан промјена.

Kako ti se dopao tekst?

Podeli tekst
O piscu

Viktorija

Višegrad

Mira Kojić Đorđević rođena 01. 11. 1957. godine. Magistar ekonomije u penziji. Piše poeziju još od srednje škole. Nosilac je mnogih opštinskih i regionalnih nagrada. Objavljivala stihove u raznim časopisima gostovala na više Televizija, na raznim pjesničkim večerima…

tekstova
48
čitanja
617
reakcija
57
komentara
4
deljenja
22
00

Komentari

Još nema komentara. Budi prvi čitalac koji će piscu reći šta misli.

    Librum bilten

    Izbor urednika i konkursi, jednom nedeljno.

    01

    Još od ovog pisca

    Svi tekstovi
    Poezija

    Прошла љубав

    Вољела сам те у сутонима дугим кад одсјај сунца почне да се губи, када се мјесец звијездама окити, до бесвијести сам могла да те љубим. Вољела сам те кад пуца зора рана и под прозором зумбул замирише, дражесно јутро умивено росом њежном руком ти образе…

    Viktorija20. novembar · 1 min čitanja

    700

    Poezija

    Ђурђевданска звона

    Ђурђевданска звона звоне уранак, устај душо моја недавно стасала, умиј се јутарњом росом безбрижна срећо снагом запасана, на столу стоји славски колач, мамино умјетничко дјело, цијелу ноћ га шарала. Пробуди се најмлађи, најлуђа радости наша, сви смо се пробудили само нам се ти успавао као…

    Viktorija18. novembar · 1 min čitanja

    1100

    Poezija

    Осам минута смрти

    Пјесма посвећена звјерски умореном Кристиану Јосипу Перишу Пробуди се Господе из небеског сна, погледај сањивим очима планету у шта се претворила, проклети свијет који краде мирис и багрему и цвијету и ваља се у блату зла и неморала, погледај зарасле путеве и стазе, овај страшни…

    Viktorija15. novembar · 1 min čitanja

    3410

    02

    Slično: Poezija

    Cela rubrika
    Poezija

    Prazni svjetovi

    Mislila sam da volim tišinu, da me liječi poslije tebe, da sam pronašla novi smisao, neke nove svjetove. Mislila sam da me liječe tuđe usne, tuđi dodiri, da smo stvorili sve iz iskona i da sam se vratila sebi. Ali lažem sebe, sve vas, tišinu…

    Maya Elara22. novembar · 1 min čitanja

    800

    Poezija

    Sedam godina posle

    SEDAM GODINA POSLE Sedam godina je dugo vreme da čovek čeka da mu se vrati život. Dovoljno dugo da zaboravi kako izgleda jutro bez grča u stomaku, kako se diše bez kamena na grudima, kako izgleda dan u kojem telefon ne može da donese lošu…

    Jelena Mitic21. novembar · 1 min čitanja

    600

    Poezija

    STVARNOST

    Na putu između dva oblutka čitavo more... Na Plavoj planeti život se rađa i kad ga ne vidimo. Mi smo samo predah između juče i sutra, mali, neprimetni val slučajno rođen u opštoj zbrci. Na putu između dva oblačka čitavo nebo... Ni ne slutimo da…

    Nadanje21. novembar · 1 min čitanja

    2832

    Aktuelni konkursi za pisce

    Svi konkursi