Егзодус
Завежљај стежем, избјегличку муку
безгласно журећи у сусрет новој зори,
осврћем се крадом, тамо на брежуљку
не трепери звијезда моја кућа гори.
Буктиња пламти, урлање и врисак,
познати крвници, недоклане кољу,
комшије прве са камом у руци
на истом мјесту у сеоском пољу.
све брже и даље колона је већа.
пригушен вапај: Остаде на стражи,
тумара и грца, гледамо је нијемо,
најмилије своје, мајка сина тражи.
каљавим путем док ромори киша
и пуста остају нежњевена жита,
покисла, прозебла, на измаку снаге
за брата првенца сестра тихо пита.
Промичу лица блиједа и нестварна
носимо у неповрат исти бол у души,
негдје из далека запара тишину,
зацвилило звоно, душман цркву руши.
Срушише задњи дјелић моје наде,
једно уз друго, невољници чврсти,
смилуј се Господе прошапута неко,
на челу колоне стар се Парох крсти.
Збогом моје дјетињаство радосно,
љуљашко мала у сјенци јаблана,
судбини пркоси, успомено драга,
најдраже огњиште из минулих дана.
Kako ti se dopao tekst?

Viktorija
Mira Kojić Đorđević rođena 01. 11. 1957. godine. Magistar ekonomije u penziji. Piše poeziju još od srednje škole. Nosilac je mnogih opštinskih i regionalnih nagrada. Objavljivala stihove u raznim časopisima gostovala na više Televizija, na raznim pjesničkim večerima…
- tekstova
- 48
- čitanja
- 631
- reakcija
- 57
- komentara
- 4
- deljenja
- 23
Komentari
Još nema komentara. Budi prvi čitalac koji će piscu reći šta misli.
Прошла љубав
Вољела сам те у сутонима дугим кад одсјај сунца почне да се губи, када се мјесец звијездама окити, до бесвијести сам могла да те љубим. Вољела сам те кад пуца зора рана и под прозором зумбул замирише, дражесно јутро умивено росом њежном руком ти образе…
700
Ђурђевданска звона
Ђурђевданска звона звоне уранак, устај душо моја недавно стасала, умиј се јутарњом росом безбрижна срећо снагом запасана, на столу стоји славски колач, мамино умјетничко дјело, цијелу ноћ га шарала. Пробуди се најмлађи, најлуђа радости наша, сви смо се пробудили само нам се ти успавао као…
1100
❤️ TAMO GDJE ME SRCE PREPOZNAJE❤️
TAMO GDJE ME SRCE PREPOZNAJE Postoji mjesto koje nema ime, a u njemu moje najljepše zore svanu, gdje srce zaboravi sve svoje zime, kad dvije ruke nježno ga obgrle i stanu. Postoji pogled što kroz dušu prođe, bez ijedne riječi sve o meni zna, i…
400
KUDA IDEŠ
KUDA IDEŠ Kuda ideš slučajni prolazniče, Znaju li se tvoje staze Je l' Bog svjedok tvoje priče Ili sumnje po njoj gaze ? Da l'se psuje Viša sila Tuče l' bilo Ništavila, Il' u glavi Niče kliče : "On je mrtav..." Prolazniče. Zameten u zebnji,…
Prazni svjetovi
Mislila sam da volim tišinu, da me liječi poslije tebe, da sam pronašla novi smisao, neke nove svjetove. Mislila sam da me liječe tuđe usne, tuđi dodiri, da smo stvorili sve iz iskona i da sam se vratila sebi. Ali lažem sebe, sve vas, tišinu…
1600