Јесења тугованка
Опет кише лију јесење и дуге
сестре горких суза неуморно лију,
док вјетрови свјесни моје туге
у твоје прозоре затворене бију,
а не знају за љетну милину
што ми тебе однесе кад мину
и остави само у души горчину
да као сјенка ја живим тишину,
и чекам љета топла и невина
да мирис прастарих липа донесу,
да ми те врате љубави једина
и успомене теби лагано пренесу,
јер си ми био „добро јутро свете
ја слушам вести сачакај ме мало,“
ти си био срећа, а ја твоје дијете
што вољети је неизмјерно знало.
ти си ми био први стисак руке
„појешћу те“ доста више, нећу,
„побегуљо моја ове слатке муке
пусти на твоје меке усне да слећу.“
Kako ti se dopao tekst?

Viktorija
Mira Kojić Đorđević rođena 01. 11. 1957. godine. Magistar ekonomije u penziji. Piše poeziju još od srednje škole. Nosilac je mnogih opštinskih i regionalnih nagrada. Objavljivala stihove u raznim časopisima gostovala na više Televizija, na raznim pjesničkim večerima…
- tekstova
- 48
- čitanja
- 631
- reakcija
- 57
- komentara
- 4
- deljenja
- 23
Komentari
Još nema komentara. Budi prvi čitalac koji će piscu reći šta misli.
Прошла љубав
Вољела сам те у сутонима дугим кад одсјај сунца почне да се губи, када се мјесец звијездама окити, до бесвијести сам могла да те љубим. Вољела сам те кад пуца зора рана и под прозором зумбул замирише, дражесно јутро умивено росом њежном руком ти образе…
700
Ђурђевданска звона
Ђурђевданска звона звоне уранак, устај душо моја недавно стасала, умиј се јутарњом росом безбрижна срећо снагом запасана, на столу стоји славски колач, мамино умјетничко дјело, цијелу ноћ га шарала. Пробуди се најмлађи, најлуђа радости наша, сви смо се пробудили само нам се ти успавао као…
1100
❤️ TAMO GDJE ME SRCE PREPOZNAJE❤️
TAMO GDJE ME SRCE PREPOZNAJE Postoji mjesto koje nema ime, a u njemu moje najljepše zore svanu, gdje srce zaboravi sve svoje zime, kad dvije ruke nježno ga obgrle i stanu. Postoji pogled što kroz dušu prođe, bez ijedne riječi sve o meni zna, i…
400
KUDA IDEŠ
KUDA IDEŠ Kuda ideš slučajni prolazniče, Znaju li se tvoje staze Je l' Bog svjedok tvoje priče Ili sumnje po njoj gaze ? Da l'se psuje Viša sila Tuče l' bilo Ništavila, Il' u glavi Niče kliče : "On je mrtav..." Prolazniče. Zameten u zebnji,…
Prazni svjetovi
Mislila sam da volim tišinu, da me liječi poslije tebe, da sam pronašla novi smisao, neke nove svjetove. Mislila sam da me liječe tuđe usne, tuđi dodiri, da smo stvorili sve iz iskona i da sam se vratila sebi. Ali lažem sebe, sve vas, tišinu…
1600