ПЕТЉА
Ухваћени
У бесконачној петљи
Званој љубав
Нисмо ни свесни
Колико је лако нестати из нечијих снова.
У оном тренутку када
Само једно од нас настави да гради
Куле у облацима
Светлост гасне у очима
А загрљај постаје тек замка
Која ломи крила.
Док се не пронађемо поново
Између редова неизговорених речи и
Мрвица заборављених осећања
Од комадића душе творимо прозрачни витраж
Ослобођени
Бесконачне петље
Зване љубав.
Ostavite odgovor